Kad nestanu kontejneri navike ostaju

Sugrađani koji žive u Beogradskoj ulici u Sremčici, dve stanice od okretnice mislili su da su pre dva meseca rešili problem odvoženja smeća. Smatrali su da će posle dobijanja kanti za kućni otpad i reciklažu konačno biti rešeno bacanje otpada oko kontejnera, ali i da će napokon kao i svugde u svetu ispred dvorišta imati kante u koje će odlagati smeće.

Ubrzo se, nažalost, pokazalo da ovo rešenje kod mnogih komšija nije nimalo uticalo na njihovu svest. Jedan broj suseda je iz nevolje, a neki i iz obesti nastavio da baca kućno smeće i baštenski otpad na mesta gde su nekada bili kontejneri. Sada se na tim lokacijama stvaraju mini deponije, pa se opet dešava da radnici „Gradske čistoće” osim smeća iz privatnih kanti moraju da čiste i postojeće otpade.

– Kada je u decembru počela podela kućnih kanti u Sremčici mnogi od nas su se obradovali. Mislili smo da ćemo se konačno rešiti otpada koji su pojedine komšije ostavljale oko kontejnera. Ubrzo se ispostavilo da je problem delimično rešen. Samo neki su dobili kante. Bez njih su ostali ljudi koji su počeli da zidaju svoje domove ili imaju kuće koje nisu legalizovane. Oni i dalje bacaju smeće na mestima gde su bili kontejneri, konkretno na uglu Vašarske i Beogradske i na uglu Gorskog cara i Beogradske, pa je sada prizor grozan. Svaki dan stvaraju se brda smeća, što kućnog, što onog iz bašta. Već neprijatno miriše, kučići razvlače kese, ima i pacova – priča Mirjana Gavrilović.

Ona naglašava da je čula da će se sa podelom kanti nastaviti, ali i da smatra da će dok svi ne dobiju te posude stanje biti ovakvo.

– Nadam se ipak da će se do konačnog, naći neko privremeno rešenje. Možda bi problem moglo da reši to da se te deponije češće uklanjaju, da se na ta mesta vrati bar po jedan kontejner dok ljudi ne nauče gde da bacaju otpad ili ne dobiju kantu za tu namenu – kaže ona.

Sa sličnim problem suočavaju se i sugrađani iz Kumodraža, u blizini Tekeriške ulice.

– Negde krajem leta iz naše ulice uklonjeni su kontejneri, pa smo morali da pešačimo petnaestak minuta i smeće nosimo do Kumodraškog groblja ili do zgrada u Kumodraškoj ulici. Onda su se na banderama pojavila obaveštenja da se sugrađani prijave da bi dobili kantu. Neki od komšija su potom dobili, a neki i nisu. Zbog toga su mnogi od onih koji nisu dobili kante kraj puta ostavljali kese sa smećem. Radnici „Gradske čistoće” vratili su jedan kontejner, ali je on i dalje daleko. Nadam se da će uskoro svi imati te kante ili da će bar biti postavljen još jedan kontejner. Ja zaista smeće ne bacam kraj puta, za razliku od ostalih. Nosim ga do Kumodraškog groblja, gde se sa kesama prepunim otpada susrećem sa povorkama ožalošćenih ili do zgrada gde me s podozrenjem gledaju jer svoje smeće ubacim u „njihov” kontejner – priča Natalija Rozgić, žiteljka Kumodraža.

U „Gradskoj čistoći” su upoznati sa ovim problemom.

– Sličnu situaciju smo imali i u Borči kada smo podelili kante. Prvih mesec dana na mestima gde su bili kontejneri redovno smo imali male deponije. Mi smo ih uklanjali, a nesavesni građani iznova pravili. Sve dok se konačno nisu navikli gde i na koji način da odlažu otpad. Sada je tamo sve u najboljem redu. Ljudi su se navikli na kante, mi ih redovno praznimo i nema problema. Kada u Sremčici podelimo sve kante, a ima ih oko 4.500 mislim da će ljudi prestati da bacaju smeće gde im se prohte. Ako sugrađani žele, mi ćemo postaviti poneki kontejner, ali smatram da to nije rešenje. Oni koji i sada bacaju otpad na sve strane nastaviće sa svojom praksom i pored kontejnera bacati smeće – objašnjava Miroslav Bogdanović, direktor „Gradske čistoće”. On naglašava da su sugrađani iz Sremčice dobili kante posle većeg broja peticija koje su uputili mesnoj zajednici i opštini.

Zbog ovog problema, kako je rekao, oni će razgovarati sa nadležnima iz opština i Direkcije za saobraćaj jer su kontejneri bili na mestu koje može negativno da utiče na saobraćaj.

– Na tim mestima nisu bile ozidane takozvane niše gde bi oni stajali, pa su nekada sugrađani znali da ih pomere, ponekad zapale i izvezu na ulicu. To je u velikoj meri uticalo na bezbednost i našu odluku da ih uklonimo – kaže Bogdanović.