Paraklisa i crkva posvećene Sretenju

Osim što je državni, Sretenje je i veliki hrišćanski praznik. Posvećen je danu kada je Bogorodica prvi put u hram dovela Isusa Hrista i upoznala ga sa ljudima. Slavi se od 4. veka, i to 40 dana od Božića. Sveti Simeon je bio starac duhovnik, prevodilac Svetog pisma. Kada je prevodio tekst proroka Isaije iz Starog zaveta, u kome je rečeno da će devojka začeti, roditi sina i nadenuti mu ime Emanuil i kad je hteo da to izbriše i napiše „mlada žena”, anđeo Gospodnji mu je zadržao ruku i rekao da će on za života dočekati ispunjenje tog proroštva.

I ono se ispunilo kada je Bogorodica donela Isusa Hrista u hram. Preko Simeona, susret sa Isusom Hristom je bio susret ljudskog roda sa Bogom u telu. Zbog toga se praznik zove Sretenje. U Beogradu su dva mesta posvećena ovom prazniku – paraklisa u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić” i crkva u Ralji.

Nade u ozdravljenje

Na prvom spratu Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić” u kome se već decenijama vodi briga o najmlađima smeštena je paraklisa ili kapela posvećena velikom crkvenom prazniku – Sretenju. Tu se za zdravlje i život mole roditelji i rodbina mališana koji moraju da borave u bolnici. U kapeli instituta već godinama služi prota stavrofor Stevan Mrđen.

– Duhovnik u paraklisi postao sam 2005. godine. Pre mog dolaska počela je „borba” za njeno otvaranje. Trajalo je to dosta dugo, ali smo na kraju uspeli. Odabrali smo pravi kutak u bolnici za paraklisu. Kapelu je oslikao čuveni srpski freskopisac Dragomir Marunić i za svoj rad nije uzeo ni dinar. Čak je i boje sam platio. Preminuo je prošle godine – priča prota.

Da paraklisa u Institutu bude posvećena prazniku Sretenje odabrali su, kaže, nadležni iz ove ustanove.

– To je uradio bivši direktor Dragomir Tričković, koji se i založio da dobijemo kapelu. Dobra saradnja nastavila se i sa novim direktorom. Nekako mi se čini da su svi u ovoj kuću za ovaj posao posebno odabrani. Dosta je lekara i bolničkog osoblja pobožno, dobri su i žele da pomognu. Brinu o deci i mališane koja dođu ovde osećaju kao svoje – ističe Mrđen. Kada je tek otvoren ovaj božji kutak vernika i nije bilo u velikom broju.

– Mi smo očekivali da će vernici dolaziti, ali ih je bilo vrlo malo. Onda smo po spratovima polepili obaveštenja, a broj se povećao neznatno. Nisam znao šta da radim i odlučio sam da idem od sprata do sprata i obaveštavam vernike. Hvala Bogu, od tada dolaze i deca i roditelji. Dešava se da i dete koje se rodi, a slabo je, na zahtev roditelja odmah krstimo. U slučajevima da je u inkubatoru ili na aparatima, a majka i otac žele da im novorođenče primi veru, ja odem, krstim ga i pomažem uljem Svetog Nektarija i svetim uljem iz Jerusalima. Osim liturgije čitamo molitve za sve one koji se leče i za one kojih ih leče. Tu imam povelik spisak imena koji očekuju Božju pomoć – priča prota.

Susreti sa bolesnom decom i njihovim roditeljima su teški i bolni.

– Uloga nas sveštenika je da pružimo utehu i budemo uz bolesne i kada sve nade prestanu – napominje Mrđen. 

Crkva u Ralji izgrađena je 1985. godine (Foto lična arhiva)

Da i u ovoj paraklisi sve bude kao i u svakom drugom hramu pobrinuli su se ljudi iz crkvenog hora. U kapelu dolaze da svojim pevanjem osnaže bolesne i one koji ih neguju.

– Naš crkveni hor čine drage osobe – jedan profesor i njegova supruga, dva pukovnika, novinar i obućar. Oni su uvek tu. Osim u institutu, oni pevaju i u Domu za stare na Bežaniji – kaže Mrđen.

U paraklisi ima dosta ikona, uglavnom poklona dobrotvora. Tu je i krst iz Jerusalima, ikone Svetog Nektarija, Isusa Hrista, Svetog Save, Svetog Jovana, Belog Anđela… Kad vernik uđe u taj prostor od nekoliko kvadratnih metara, dočeka ga  raširenih ruku Bogorodica Širšaja sa Isusom u naručju i obuzme osećaj da je ušao u zaštićen prostor.

– Dogodi se da predviđanja za bolesno dete nisu optimistična. Jednom prilikom tek rođenoj bebi nije se prognoziralo ni dva sata života. Krstio sam ga, pričestio, a dete je posle izvesnog vremena otišlo i kući. A to je najveća sreća. Kada mališani odu zdravi kući ja jedino mogu da napišem „Hvala, Gospode” – ističe prota, koji osim u institutu služi i u paraklisi Svete Petke u Domu za stare na Bežanijskoj kosi.

Bela crkva „nadgleda” Ralju

Sa jedne od padina u Ulici profesora Andonovića u Ralji već 23 godine ovaj kraj „nadgleda” hram izidan u beloj cigli posvećen Svetom Sretenju gospodnjem. Parohijani i donatori skupili su novac za crkvu čija je izgradnju počela 1985. godine. Dugo godina ovaj deo gde se sada nalazi crkva vodio se kao metoh Popovićki, da bi tek 2002. godine postao crkvena opština.

– Kada smo 1985. godine počeli da zidamo crkvu opština i nije blagonaklono gledala na to. Bilo je pokušaja čak i da nam uzmu plac uprkos želji Andreja Mitrovića, čuvenog gazde iz Ralje koji nam ga je još trideset i četvrte godine prošlog veka ostavio u amanet. U njegovom testamentu je pisalo da se na tom mestu zida crkva, a ako ne, da zemlja ostane opštini, ali da opština mora da isplati pola sume od vrednosti crkve. Pre samog oduzimanja placa, moj otac je nekako došao do tog podatka pa je to u poslednjem trenutku sprečeno – priča protojerej stavrofor Slaviša Pop-Lazić.

Da ne bude samo pusta poljana, crkva je dugo seljanima ustupala plac da na njemu besplatno seju žito.

– Kasnije smo odlučili da zidamo kapelu. Čim je izliven temelj, stigla nam je kazna. Ali savladali smo i tu prepreku tako da je hram osveštan 1995. godine. Sada odlično sarađujemo sa opštinom, oni su nam omogućili da imamo struju, vodu, asfalt, a predsednik Živorad Milosavljević posebno se angažovao da nam obezbedi još deo placa za parking – priča prota Pop-Lazić.

Hram je zidan od blokova i obložen fasadnom ciglom, a mešavina je različitih stilova. Kako to crkveni zakon nalaže, po odluci vladike posvećen je Sretenju.

– Crkva još nije oslikana, ali oltar i kube jesu. Oltar je oslikao Dragomir Marunić samo četkicom. On je uradio i Bogorodicu Širšaju ne uzevši za to ni dinara. Od relikvija koje imamo posebno se ističe krst iz Jerusalima. Naša crkva jedna je od najposećenijih u kraju. Svake nedelje ili praznikom u njoj se okupi veliki broj vernika. Inače, u Ralji imamo oko 500 parohijana koji slave slavu – ističe sveštenik.