Bečlija s brojanicama iz Hilandara

Či­me je to ovaj šar­mant­ni Beč­li­ja, ko­ji je još kao mlad oka­čio be­li zu­bo­teh­nič­ki man­til o klin i upu­stio se u po­li­ti­ku, za­vre­dio sim­pa­ti­je Sr­ba ko­ji ga sma­tra­ju svo­jim advo­ka­tom u Austri­ji? „Frank­fur­ter al­ge­maj­ne caj­tung” Štra­he­o­vu po­dr­šku Sr­bi­ma tu­ma­či prag­ma­tič­nim raz­lo­zi­ma jer u Austri­ji ži­vi oko 300.000 lju­di srp­skog po­re­kla.

Li­der Slo­bo­dar­ske par­ti­je (FPO) Austri­je Hajnc-Kri­sti­jan Štra­he (1969) ne kri­je svo­ju na­klo­nost pre­ma na­šem na­ro­du i odav­no po­ru­ču­je da bez Sr­ba ne­ma traj­nog i du­go­roč­nog mi­ra na Bal­ka­nu: „Sr­bi su je­dan iz­u­ze­tan, pa­tri­ot­ski, po­bo­žan na­rod ko­ji je kr­oz pra­vo­slav­nu cr­kvu sa­ču­vao svoj iden­ti­tet i kul­tu­ru.”

Iako mu sa­da, ka­da je na vla­sti, me­re sva­ku reč, Štra­he i da­lje sma­tra da je Sr­bi­ji na­ne­ta ne­prav­da ka­da je reč o Ko­so­vu i da ba­rem Sr­bi sa se­ve­ra KiM mo­ra­ju da ima­ju pra­vo na sa­mo­pre­de­lje­nje. Ka­da je u pi­ta­nju Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, bu­duć­nost ove dr­ža­ve, ka­že, ni­ma­lo ni­je ru­ži­ča­sta i za­to pred­la­že da tre­ba raz­mi­sli­ti da se omo­gu­ći i pra­vo na sa­mo­o­pre­de­lje­nje Re­pu­bli­ci Srp­skoj. Na­klo­nost Ba­nja­lu­ci, gde je ra­do vi­đen gost, tu­ma­či se pri­ja­telj­stvom ko­je ne­gu­je s Mi­lo­ra­dom Do­di­kom.

Ma­da je svo­je­vre­me­no u kam­pa­nja­ma ko­ri­stio i slo­ga­ne „Beč ne sme da po­sta­ne Is­tan­bul” i „Rad­na me­sta ume­sto imi­gra­ci­je”, Štra­he se tru­di da gra­di imidž do­brog na­ci­o­na­li­ste ko­ji osim kla­sič­ne mu­zi­ke i re­pa, ra­do slu­ša i folk pe­va­či­cu Ce­cu Ra­žna­to­vić ka­da go­stu­je u Be­ču. Na­klo­nost pra­vo­slav­noj cr­kvi po­ka­zu­je ta­ko što no­si br­o­ja­ni­ce. A, ka­ko ka­že, po­seb­no mu je dra­ga ona ko­ju je do­bio na po­klon iz Hi­lan­da­ra.

Hajnc-Kri­sti­jan Štra­he po­li­tič­ku ka­ri­je­ru je po­čeo kao šti­će­nik li­de­ra Slo­bo­dar­ske par­ti­je Jer­ga Haj­de­ra. Sa svo­jim men­to­rom raz­i­šao se po­sle ni­za iz­bor­nih po­ra­za, sma­tra­ju­ći da su oni po­sle­di­ca Haj­de­ro­vih kom­pro­mi­sa s kon­zer­va­tiv­ci­ma. Na če­lo FPO do­la­zi 2005. Na pr­o­šlo­go­di­šnjim iz­bo­ri­ma je osvo­ji 26 od­sto gla­so­va i ušao u po­sti­zbor­nu ko­a­li­ci­ju s Na­rod­nom par­ti­jom Se­ba­sti­ja­na Kur­ca.