Varoški gospodin karlovački

Svaka starija kuća u Sremskim Karlovcima, svaki tavan, podrum, mansarda su deo istorije. Za tim i takvim Karlovcima oduvek je žudeo Žarko Dimić, doktor istorijskih nauka, pesnik, književnik, uporni istraživač. Ovde je završio osnovnu školu i čuvenu gimnaziju, da bi potom magistrirao i doktorirao na novosadskom Filozofskom fakultetu. Danas je upravnik Arhiva SANU u ovom mestu.

Naš sagovornik je, pre svega, vrstan hroničar ove varošice podno Stražilova. Osim istoriji, docnije se posvetio pesništvu, književnosti, traganjima za onim što može biti od koristi u pisanju varoškog letopisa.

Mesto moje drago...

– Ima li išta lepše nego živeti u gradiću prepunom istorije i slavne prošlosti, kao što su Karlovci – priča Žarko – Dunav, Fruška gora, Stražilovo, Srem, kao i Lika po očevoj liniji, su krajevi koje najviše volim. Što se Karlovaca tiče, uvek će biti mesto moje drago, baš kao što su i u Brankovom „Đačkom rastanku” – dodaje Žarko.

Decenijama prikuplja stara dokumenta, 31 godinu uređuje časopis za kulturu, nauku i umetnost „Krovovi”, a godinama je kreirao program „Karlovačka umetnička radionica”.

Stariji, učeni i mudri ljudi bili su mu uzor u pisanju, među njima su Mladen Leskovac, Dejan Medaković, Čedomir Popov, Slavko Gavrilović, Vasilije Krestić, Milovan Vitezović, dr Drago Njegovan....

– Karlovci sa okolinom su oduvek bili centar seoba u koje su dolazili pisci i putopisci. U ovdašnjoj gimnaziji su znanje sticali đaci koji će kasnije postati poznati naučnici, književnici, diplomate. Velika je sreća što se i danas mogu pronaći predmeti o životu meštana od pre mnogo vekova, a na 15 lokaliteta tragovi raznih epoha – potkrepljuje kazivanje novim dokumentima.

Dunav za opuštanje

Dok je bio u opštinskoj vlasti, uočavao je sve što u Karlovcima nije dobro, nastojeći da mesto bude lepše i dostupnije turistima. Žarko je uporno opominjao nadležne da obnove tada prilično oronulu česmu „Četiri lava”, što se na kraju i dogodilo, a varoški simbol ponovo postao mesto okupljanja. Podsećanja radi, česma je podignuta 1799. godine na insistiranje gradskog fizika dr Jovana Živkovića, a pod patronatom mitropolita Stefana Stratimirovića.

Inicirao je projekte u kulturi i umetnosti, bio u odboru za podizanje spomenika ruskom generalu Petru Nikolajeviču Vrangelu... Njegove knjige nisu samo iz prošlosti, već i iz savremenog života. U trenucima kad se osami, piše poeziju, a pesme su mu prevođene na italijanski, engleski, ruski i mađarski jezik.

On je šarmantan i duhovit varoški gospodin, što je dokazao i knjigom „Anegdote karlovačke” u kojoj je zabeležio šaljive trenutke o sebi, prijateljima i sugrađanima.

Da ne bi ispalo kako Žarka ništa drugo ne interesuje osim istorije i varoških spomenara, pričamo o onome što takođe mnogo voli: Dunavu, pecanju, ribljoj čorbi.

– Istraživanje ima svoju draž, jer nikad ne znate na šta ćete nabasati, šta će da „iskoči” iz prašnjavih arhiva, ali ništa lepše od Dunava, čamca i pecanja – pokazuje fotografiju sa velike reke. – Umemo ja i moj prijatelj, karlovački slikar Đorđe Lazić Ćapša, da se otisnemo čamcem, ne toliko u potrazi za ribom, koliko da bismo se družili, zbijali šale, prepričavali dogodovštine. Ništa ne može da opusti kao reka, u ovom slučaju Dunav – dodaje Žarko.

Kad mu slobodni trenuci dozvole, voli da kuva, ali i da gleda kako drugi kuvaju, posebno riblju čorbu. Zato je često biran za predsednika žirija „Zlatnog kotlića” u Karlovcima.

Uspesi na poslu, u književnosti, istraživanjima, traganjima, publicistici mu ne manjkaju, ali svojim velikim uspehom smatra i sklad u porodici. Supruga Gordana je poznata glumica u Novom Sadu, sin Dimitrije-Stefan je diplomirao istoriju i studira kameru, a mlađi Mirko je stekao zvanje mastera komparativne književnosti, ali studira i dramaturgiju u Banjaluci.

Žarkova biblioteka je već narasla na 14.000 knjiga, mada se posebno diči sa 130 svojih portreta koje su, kako kaže, radili „od Milića od Mačve do Mome Antonovića i Đorđa Beare”. I danas mu nije teško da se popne na tavan stare kuće, da zaviri u nečiji podrum ne bi li pronašao predmete koji svedoče o prohujalom vremenu.

Sačuvana bogata prošlost

– Bile to imućne ili obične porodice, sve su zaslužne što su Karlovci gradić bogate prošlosti. Najbolje je kad tako bogata građa i vredni predmeti završe u muzejima i arhivima. Tada je izvesno da će nove generacije moći da spoznaju kako se, u nekim godinama i vekovima, ovde živelo, veselilo, tugovalo, koje se vino najčešće pilo, šta se jelo, ko je sve završio gimnaziju, a docnije postao poznat u svetu, ko su bili najveći dobrotvori i najveće šaljivdžije...

Orden od patrijarha moskovskog

Za predan rad na očuvanju nacionalnih vrednosti i pravoslavne tradicije Žarko Dimić je dobio nagrade u Beogradu, Novom Sadu, u svom mestu, Moskvi, Sankt Peterburgu, Italiji... Ruski patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksej dodelio mu je orden Ruske pravoslavne crkve Prepodobnog Sergeja Radonješkog trećeg stepena, stekao je i medalju patrijarha Josifa Rajačića, Vukovu nagradu KPZ Srbije, nosilac je i medalje „Fedorov” i Viteškog krsta.