Ponovo aktuelna srpsko-hrvatska pruga
Obnova pruge Beograd–Zagreb mogla bi da počne 2019, posle čega bi vreme putovanja između srpske i hrvatske prestonice sa sadašnjih sedam sati trebalo da bude skraćeno na četiri časa, što je plan još od pre Drugog svetskog rata.
Predsednici Srbije i Hrvatske, Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar-Kitarović, nedavno su u Zagrebu načeli tu temu, a resorna ministarstva su usaglasila okvir za protokol o saradnji na projektu obnove pruge. Taj dokument bi trebalo da bude potpisan u narednih mesec dana, ako se hrvatski ministar zadužen za saobraćaj odazove pozivu i dođe u Beograd, najavila je Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Planirano je da se Srbija zajedno sa Hrvatskom prijavi za evropske fondove za obnovu pruge. Pruga između dva grada duga je 412 kilometara, a deo u Srbiji manje od 120 kilometara.
Procenjena vrednost radova na srpskoj strani je 250 miliona evra. Hrvatska će na svom delu morati mnogo više da popravlja prugu nego što je to slučaj kod nas. Vozom od Beograda do Zagreba sada se putuje oko sedam sati.
Kroz Srbiju je planirana obnova oba koloseka na celoj deonici Golubinci–Šid odnosno do granice sa Hrvatskom, kao i modernizacija dela od Rume do Šida. Zbog vremena potrebnog za sačinjavanje tehničke dokumentacije realno je da radovi počnu dogodine.
– Mi imamo dva koloseka. Gledano iz pravca Beograda ka Hrvatskoj levi kolosek je u dosta dobrom stanju i tu već sad vozovi mogu da se kreću od 100 do 120 na sat. Desni kolosek od Rume prema Hrvatskoj je u lošijem stanju i tu su brzine od 30 do 50 na sat. Treba da se promene i koloseci i pragovi, kolosečni pribor i taj gornji stroj – rekao je za Televiziju N1 Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
On je izjavio da na toj pruzi postoji mali broj putnika koji gravitiraju između Beograda i Zagreba, ne navodeći precizne brojke. Mada ekonomski pokazatelji idu u prilog modernizacije železničke veze između Beograda i Zagreba, kao najjeftinijeg vida transporta robe. Jer, prema našoj statistici i izvoz i uvoz rastu. Srbija je u suficitu sa Hrvatskom dve godine zaredom. I najzad povećava se broj naših firmi koje trguju sa Hrvatskom. Primera radi, iz Srbije u Hrvatsku izvozi oko 3.200 kompanija.
Uostalom, Hrvatska je Srbiji prošle godine bila deseti spoljnotrgovinski partner. Srbija je Hrvatskoj šesto izvozno tržište a Hrvatska Srbiji deveto. Prema podacima Privredne komore Srbije ukupna robna razmena u 2017. godini iznosila je 1,027 milijardi evra, što je 14,2 odsto više nego 2016. Srbija je u Hrvatsku izvezla robu (katode i sekcije katoda od rafinisanog bakra, ploče i trupce od legura aluminijuma, motorni benzin, šećer, jestivo ulje od suncokreta) u vrednosti od 550,7 miliona evra.
To je 17,5 procenata više nego prethodne godine. Dok smo iz Hrvatske uvezli robu u vrednosti od 476,3 miliona evra, pre svega cement, laka ulja, delove za sedišta, soju u zrnu, preparate za pranje i čišćenje. Srbija je u 2017. imala suficit sa Hrvatskom u iznosu od 74,4 miliona evra. I on je udvostručen u odnosu na 2016. kada je iznosio 36,7 miliona evra.
Dakle, kompanije poput Rudarsko-topioničarskog basena „Bor”, „Impol Sevala”, NIS-a, smederevske „Železare”, jeftinije bi prevozile svoju robu modernizovanom prugom i samim tim bile konkurentnije na tržištu. Zna se da je železnički saobraćaj najjeftiniji vid prevoza.
Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, nedavno je u intervjuu „Jutarnjem listu” istakao važnost infrastrukturnog povezivanja. „Ne možemo danas imati voz koji od Beograda do Zagreba putuje duže nego pre 30 godina. Ne možemo imati ni ovako velike logističke troškove naših kompanija. O kakvoj konkurentnosti govorimo ako naše kompanije imaju takve troškove”, rekao je Čadež.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
