Vašington pojačava front u Africi

Razgovori sa zvaničnicima, vojnicima koji su preživeli zasedu i meštanima ukazuju na niz propusta u komandi zbog kojih su vojnici ostavljeni na neprijateljskoj teritoriji daleko od baze, bez podrške sa zemlje i iz vazduha, u misiji koju nisu očekivali. Dok su se oni kretali u rutinskoj patroli blizu granice sa Malijem, obaveštajci su otkrili moguću lokaciju lokalnog vođe terorista. Sastavljen je poseban tim koji je trebalo da iz helikoptera upadne u kamp, ali je akcija u poslednjem času otkazana i na teroriste poslati vojnici iz patrole. Pošto ih nisu našli, krenuli su nazad u bazu i tada su džihadisti otvorili vatru na njihov konvoj. Bez adekvatnog naoružanja i neprobojnih vozila, odsečeni od ostatka grupe od 11 američkih i 30 nigerskih vojnika, nisu imali nikakve šanse.

Vest o gubitku izazvala je veliku političku oluju u Vašingtonu, najpre o odnosu predsednika prema porodicama žrtava, pošto je Donald Tramp u razgovoru s jednom udovicom navodno pokušao da umanji gubitak rekavši da je ovaj „znao na šta je pristao”. Na širem planu, pokrenuta je stara rasprava o velikom i ponekad mutnom ratu koji američki vojnici vode širom sveta, često na nejasnim pravnim osnovama. Predstavnici obe partije postavili su pitanje da li rezolucija usvojena posle napada na SAD 2001. izvršnoj vlasti daje blanko ovlašćenje da šalje vojnike u opasne zone bez prethodnog odobrenja Kongresa, i to protiv grupa koje nisu ni postojale 2001. godine. Raspoloženje je sada drugačije nego tada, kada je samo jedan glas bio protiv rezolucije koja je američkom predsedniku dala široka ovlašćenja da goni počinioce.

„Rat protiv terora” počeo je u Avganistanu i proširio se na mnoge zemlje pre nego što je stigao u Niger, mesto o kojem Amerikanci, kako piše „Tajms”, i ne razmišljaju, a kamoli da ga smatraju pretnjom.

Alarm da opasnost dolazi iz Afrike upalio se u Vašingtonu još 1998, u dve gotovo istovremene eksplozije u američkim ambasadama u Tanzaniji i Keniji (200 mrtvih, 5.000 ranjenih). Posle 11. septembra pojačana je borba protiv terorizma na kontinentu i broj vojnika u Džibutiju više se nego udvostručio – sa 1.800 na 4.000. Do kraja Bušovog mandata zelene beretke su obučavale brojne afričke vojske da spreče prodor ekstremista Al Kaide.

Na početku Obaminog drugog mandata mere u borbi protiv terorizma u Africi su zatajile. Islamisti su harali pustinjama Malija, a zapovednici elitnih lokalnih jedinica, koje su godinama obučavali Amerikanci, prešli su na stranu neprijatelja. Kada je jedan takav oficir svrgnuo vladu u Maliju, pola zemlje je palo u ruke islamskih ekstremista, posle čega se umešala Francuska i uspešno razbila džihadistička uporišta. Obama je tada, početkom 2013, poslao vojnike u Niger da pomognu Francuzima i da obučavaju domaće jedinice.

U zemlji kojoj Islamska država preti sa severa, Al Kaida sa zapada, a Boko Haram sa juga i jugoistoka, ojačani su kapaciteti lokalnih snaga koje sada vrše patrole i uz granice, što je pre pet godina bilo nezamislivo, kažu analitičari. Ali riziku se izlažu i Amerikanci koji su zajedno s njima.

Nestabilnosti bi, po nekim ocenama, mogla da doprinese i velika američka baza za dronove koja se gradi u Agadezu. Tu će biti premeštene operacije praćenja aktivnosti islamskih militanata koje se trenutno obavljaju iz glavnog grada Niameja. Dosad najveća američka vojna investicija u Africi je, po oceni „Intersepta”, novi front u „mutnom, skupom i nelogičnom ratu na kontinentu”. Agadez je inače bio poznat kao prestonica krijumčarenja migranata ka Evropi, ali su napori SAD i EU da zaustave kolone ljudi sasekli prihode lokalnom stanovništvu i izazvali antizapadno raspoloženje.

Novinar „Intersepta” koji je dve nedelje proveo u Nigeru čuo je najrazličitije teorije o tome šta Amerikanci tamo traže (zlato, uranijum, naftu ili čak najveći vodeni izdan ispod Sahare), ali niko osim vladinih zvaničnika ne veruje da su tamo zbog bezbednosti.

Francuska ima vojnike u Nigeru od 2013, kada je pokrenula operaciju u Maliju. Pariz je 2015. ponovo otvorio kolonijalno utvrđenje u Madami, blizu granice s Libijom, što je, kako se navodi, bilo nezamislivo dok je Muamer Gadafi bio živ. Nemačka je takođe poslala vojnike u Niger, a Italija je najavila slanje 470 vojnika na sever zemlje za borbu protiv krijumčara migranata.

Da li je prisustvo stranih snaga povećalo bezbednost posebna je tema.

„Ako postavim stražare ispred kuće da me čuvaju od kriminalaca, a oni ipak uđu – čemu služe? Imamo francusku bazu i američku bazu, ali Boko Haram nas i dalje ubija… Ne vidim da su korisni ovde”, kaže za „Intersept” Sejdu Bubakar Ture, generalni sekretar Islamskog univerziteta Nigera.