MMF: Rezultati Srbije nadmašili ciljeve iz aranžmana

Srbija je izuzetno uspešno sprovela trogodišnji aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) vredan 1,32 milijarde dolara, nadmašivši mnoge od svojih makroekonomskih ciljeva, navodi se u izveštaju MMF-a objavljenom povodom današnjeg isteka aranžmana iz predostrožnosti.

„Program je završen znatno uspešnije od očekivanja, nadmašivši mnoge od makroekonomskih ciljeva. Srbija je uspela da se izvuče iz rupe”, izjavio je šef misije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf.

Posle višegodišnje stagnacije u periodu posle globalne finansijske krize, Srbija, prema rečima Rufa, ponovo beleži rast uz povećanje investicija i zapošljavanja.

„Puno toga je započeto na transformaciji zemlje u zrelu tržišnu ekonomiju, ali te reforme treba produbiti po završetku programa kako bi Srbija dostigla svoj maksimalni potencijal”, poručio je Ruf.

Međutim, pozitivan završetak programa je, kako poručuju iz MMF-a, samo prvi korak u izgradnji snažne i dinamične ekonomije koja će biti u stanju da se nadmeće na globalnom nivou, navodi se u izveštaju.

Posle trogodišnjih napora preduzetih u sklopu programa sa MMF-om, srpska ekonomija je doživela preokret, a 2017. godine je budžet bio u suficitu, u odnosu na 2014. godinu kada je Srbija imala najveći deficit u Evropi.

Ekonomsko poverenje je poboljšano i povećana su ulaganja domaćih i stranih investitora. Nezaposlenost je blizu istorijskog minimuma i beleži pad, banke su solidne, dok je nivo „problematičnih” kredita trenutno ispod pretkriznog nivoa, ocenjuje MMF.

Od ključnog značaja je, međutim, da se napredak nastavi, poručuje MMF, i da Vlada Srbije koncentriše svoje napore na podršku zemlji kako bi se po ekonomskoj snazi približila zapadnoevropskim zemljama.

„Za dostizanje tog cilja je važno da se izbegne egzodus kvalifikovanih srpskih radnika u potrazi za boljim životom”, preporuke su MMF-a.

Među predlozima MMF-a Srbiji je da ojača sopstvene institucije kako bi podržala rast vođen privatnim sektorom, kao i da modernizuje poresku administraciju i javne usluge, pre svega školstvo i zdravstvo.

„Razvoj finansijskog tržišta mora da prati šira upotreba dinara umesto evra”, preporuka je MMF-a, kao i da se radi na smanjenju sive ekonomije i reformi državnih preduzeća.

Srbija je, kako se ocenjuje, restrukturirala svoju neefikasnu železničku kompaniju, uvela bolju naplatu duga u glavnim preduzećima za električnu energiju i gas i uspešno privatizovala Smederevsku železaru i mnoga druga preduzeća u državnom vlasništvu.

„Sektori kojima su najviše potrebne reforme su rudarski i petrohemijski kompleks: kompanije kao što su rudnik uglja Resavica, bakarni kompleks RTB Bor i petrohemijski proizvođači - Petrohemija, MSK i Azotara”, navodi MMF, i ukazuje da je potrebna reforma ili privatizacija i nekoliko finansijskih institucija, poput Poštanske štedionice, Komercijalne banke i Dunav osiguranja.

Za bolje poslovno okruženje neophodno je, prema oceni MMF-a, pored poreske i regulatorne reforme, jačanje pravosudnog sistema, ali i bolja putna, telekomunikaciona i energetska mreža, što će približiti Srbiju evropskom standardu.

Međunarodni kreditor podseća da je u 2014. ekonomija srpska ekonomija bila u ozbiljnim problemima, a da je posle globalne finansijske krize iz 2008. privreda stagnirala, dok su slabe javne institucije, smanjenje prihoda od poreza i prekomerna potrošnja državnih i javnih preduzeća, rezultirali ubrzanim rastom javnog duga.

Trogodišnji aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om dogovoren je krajem 2014. (Tanjug)