Carina ubrzava izvoz i uvoz

Srpska carina nastavlja sa digitalizacijom svojih procedura. U pripremi je uvođenje automatizovanog izvoznog i uvoznog carinskog postupka. Reč je o standardizovanom modelu carinskog poslovanja u EU, a njena primena treba da počne 2020. godine.

– Uvedenim kompjuterizovanim tranzitnim sistemom carina je ispunila jedan od uslova za prijem naše zemlje u EU, a započeto automatizovanje izvoznog i uvoznog carinskog postupka omogućiće privrednicima da neophodnu dokumentaciju za podnošenje deklaracije dostavljaju elektronskom poštom, umesto u papirima – kaže Veselin Milošević, zamenik direktora Uprave carina. – Ako kompjuter registruje grešku, odbija podnetu deklaraciju i o tome obaveštava podnosioca. U slučaju da je deklaracija ispravna, ona se prihvata. Analizom rizika odlučuje se da li će roba i prateća dokumentacija biti kontrolisane. Ako se podneta deklaracija ne kontroliše, podnosilac deklaracije se obaveštava elektronskom porukom da može da izveze robu, odnosno da je uveze i da sa njom slobodno raspolaže.

Milošević ističe da će ova novina dodatno ubrzati poslovanje, učiniće ga efikasnim i predvidljivim. Pored toga, smanjiće troškove izvoznih i uvoznih carinskih postupaka, povećati konkurentnost domaće privrede i zemlju učiniti privlačnijom za investitore.

Za razliku od sadašnje procedure u kojoj svi učesnici u postupku dolaze u carinsku ispostavu, neposredan kontakt između carinika i izvoznika i uvoznika, biće sveden na minimum, što garantuje nepristrasnost postupka.

– Razmena dokumenata i poruka privrede i carinske službe elektronskim putem omogućava da pet-šest carinika u luci Roterdam dnevno ocarine 36.000 kontejnera – napominje Milošević, s namerom da ukaže na efikasnost novog načina rada carinske službe. – Sada je u Srbiji za svako carinjenje potrebno 10 papira. U carinskom terminalu Beograd, na primer, dnevno se obradi više od hiljadu carinskih deklaracija sa pratećim dokumentima, a taj posao radi mnogo više ljudi u poređenju sa onih pet-šest u Roterdamu, čiji je učinak neuporedivo veći.

Za digitalizaciju tranzitnog postupka iskusni stručnjaci Uprave carina dobili su pohvale od Evropske komisije, tako da ga sada uvode i u Gruziju i Azerbejdžan. Zato Milošević ne sumnja da će programeri srpske carine s uspehom digitalizovati i postupak izvoza i uvoza. Iz pretpristupnih fondova EU za početak je dobijeno 1,41 milion evra, a Srbija učestvuje sa dodatnih 156.815 evra.

Imamo iskustva, dobili smo novac, oko 1,5 miliona evra od pretpristupnih IPA fondova za pripremu automatizacije, i okončaćemo je do septembra 2019. Tražili smo devet miliona evra za primenu ovog sistema od 2020. Kao što smo automatizovali tranzit, plan je da do 2023. potpuno automatizujemo i uvoz i izvoz, bez papira.

Poslovaće se brzo, efikasno, objektivno i predvidivo, što bi trebalo da smanji troškove poslovanja, poveća konkurentnost domaće privrede, stvori bolje uslove za povećanje investicija.

I, na kraju, tako se stvaraju uslovi za povećano punjenje budžeta. Carina je u 2017.  uplatila 48 odsto budžetskih sredstava, koje je ostvarila od uvoza.

Naš sagovornik tvrdi da špediteri neće ostati bez posla zbog digitalizacije uvozne i izvozne procedure. Oni će i dalje posredovati između uvoznika, izvoznika i carine, ali neće više biti potrebe da budu u svakoj carinskoj ispostavi i na svakom graničnom prelazu. Automatizacija procedure će im omogućiti da podnose izvoznu ili uvoznu carinsku deklaraciju elektronskim putem sa jednog mesta. U tom elektronskom dokumentu biće sadržani svi neophodni podaci za odobrenje uvoza ili izvoza, što će ukinuti carinsku deklaraciju u papirnom obliku.