Vučić: Želimo kompromis s Albancima pod okriljem EU

Predsednik Aleksandar Vučić poručio je da Srbija pozdravlja Strategiju proširenja koju je Evropska komisija predstavila ovog meseca, jer ona daje podstrek da brže radimo na reformama zemlje i društva. Na zajedničkoj konferenciji za štampu posle susreta sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom u Vili „Mir” Vučić je rekao da je njegova poseta Beogradu za nas značajan podsticaj da nastavimo sa reformama u procesu pristupanja EU, da nastavimo da menjamo sebe, kako bismo mogli da budemo deo društva kojem želimo da pripadamo.

Predsednik Srbije je, ipak, poručio da je za Srbiju najteža prepreka na putu ka EU pronalaženje pravnovaljanog sporazuma s Prištinom i dodao da je o tome imao veoma otvoren razgovor s Junkerom i Hanom.

Vučić je rekao da za Srbiju Evropska unija nije samo cilj, već i proces, i ocenio da je 2025. godina u kojoj bi Srbija mogla da uđe u EU ako završi težak posao, pogotovo u vladavini prava.

„Zahvalan sam Junkeru na njegovom trudu, angažmanu i naporima, jer nije uvek poštovao birokratske procedure, već je iznalazio rešenja za brojna pitanja na zapadnom Balkanu”, istakao je srpski predsednik, prenose agencije. Vučić je podsetio da, kada je molio za neki okvirni datum, kako bismo mogli optimističkije da posmatramo budućnost, znao je da to nije lako dobiti.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je na konferenciji za medije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da nije došao u Beograd kako bi Srbiji držao lekcije.

„Srbiji nisu potrebne lekcije i Srbija zna kuda treba da ide i koji je put u budućnost. EU nije ekonomski konglomerat, to je zajednica koja se stara za dobrobit građana, a to je pre svega zajednica vrednosti”, rekao je Junker i dodao da EU želi da ima dobru saradnju sa prijateljima u Srbiji, prenosi RTS.

Predsednik EK istakao je da prošlost postoji, ali da moramo izvući pouke iz nje. „Srbija i EU će zajedno imati tolike prilike za razvoj. Državnici prolaze, ali narodi ostaju”, rekao je predsednik EK.

Aleksandar Vučić izjavio je da u postizanju pravnovaljanog sporazuma sa Prištinom nema ničega što bismo krili, niti želi da građanima zamazuje oči. „Nemamo ništa što bismo krili, zamazivali narodu oči. Za zamajavanje je bilo vremena u prošlosti koliko hoćete, skrivali smo teške i lake stvari, ja to ne želim. Imali smo otvoren razgovor sa Junkerom i Hanom – kojeg smatram takođe iskrenim prijateljem Srbije i regiona – o odnosima Beograda i Prištine”, rekao je Vučić.

Istakao je da su pred Srbijom teški zadaci, a da je ono šta ćemo izabrati kao cilj naše unutrašnje pitanje. „Zahvalan sam Junkeru što govori ono što jeste, bez dlake na jeziku”, rekao je predsednik.

Ukazao je da su potrebne češće posete Junkera, jer verujemo da, ne samo Srbija, već i zapadni Balkan predstavlja integralni deo evropskog kontinenta. „Jer, vremena za zamazivanje očiju u prošlosti je bilo koliko hoćete”, naglasio je Vučić.

Kako je predsednik Srbije objasnio, sa Junkerom i evropskim komesarom Johanesom Hanom razgovarao je otvoreno o odnosima Beograda i Prištine i o tome šta je potrebno da uradimo da bismo bili deo evropske porodice naroda. „Znamo da su pred nama teški zadaci, a šta ćemo na kraju da izaberemo, to je naše unutrašnje pitanje”, istakao je Vučić.

Vučić je istakao da je važno da se pronađe kompromis sa Albancima i da se istorijski reši taj odnos, da se uspostavi prijateljstvo dva naroda, „To je za nas najteže pitanje i to je pitanje za Srbiju i sve naše građane, i za našu budućnost”, rekao je Vučić. „Mi želimo kompromis pod okriljem EU, na najvišem nivou, a ako to ne može živećemo u prošlosti, kao decenijama unazad”, kazao je predsednik. „Voleo bih da to izbegnemo i da budućnost vidimo na drugi način. Nadam se da će Albanci razumeti koliko je važan taj dogovor”

„Ne može jedna strana da dobije sve, a druga da izgubi sve”, naglasio je on. Dodao je da je nemoguće ubediti građane Srbije da prihvate da daju sve, a sa druge strane ništa”.

Predsednik EK Žan-Klod Junker poručio je da EU ne može da prihvati u svoje članstvo zemlje koje nisu međusobno rešile teritorijalne sporove i naglasio da je na Beogradu i Prištini da odrede kakvog će karaktera biti traženi pravnoobavezujući sporazum, prenosi Tanjug.

Junker je na pres konferenciji sa predsednikom Vučićem rekao da je nakon razgovora sa srpskim predsednikom optimista kada je reč o putu Srbije u EU. Istakao je da je Srbija prešla deo puta, „i to impresivan deo puta”, na putu ka EU i dodao: „Ima još problema, kada je reč o vladavini prava, i da se poprave i neke stvari u pravosuđu, ali je veliki napredak ostvaren”.

On je rekao da datum pristupanja ne zavisi od Brisela, već prevashodono od Srbije. Istakao je da veliki broj ljudi govori o 2025. godini, ali je napomenuo da to nije obećenje, već da su perspektive i mogućnosti, indikativni datum, ohrabrenje. „Jer zemlja koja želi da postane članica mora biti ohrabrena na tom putu”, smatra Junker, dodajući da su svi napori koje je do sada uložila Srbija vredni, kao i da je bilo bolnih reformi, ali i da ima reformi koje tek treba realizovati.

Junker je povodom Strategije za zapadni Balkan Evropske komisije rekao da to podrazumeva šest oblasti na kojima Srbija treba da radi na putu ka EU.

Odgovarajući na pitanja novinara da li je možda ideja i da se napravi neki akcioni plan i mapa puta kojom bi se i Srbija i EU obavezale da će te oblasti pratiti, naveo da su tih šest oblasti tu, da će se videti kako sve napreduje i da će se videti da li je tako nešto potrebno. Ukoliko je potrebno razviti akcioni plan i to ćemo uraditi, ali radićemo zajedno sa Srbijom, poručio je Junker.

Rob­na raz­me­na sa EU po­ve­ća­na vi­še ne­go dvo­stru­ko

Od po­čet­ka pri­me­ne Pre­la­znog tr­go­vin­skog spo­ra­zu­ma 2009. go­di­ne rob­na raz­me­na Sr­bi­je sa EU po­ve­ća­na je vi­še ne­go dvo­stru­ko, sa 10,1 mi­li­jar­du evra 2009, na 22 mi­li­jar­de evra pro­šle go­di­ne, re­kao je si­noć pred­sed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić. Ka­zao je da je naš iz­voz u EU u tom pe­ri­o­du po­ve­ćan tri pu­ta, sa 3,4 na 9,95, od­no­sno 10 mi­li­jar­di evra u 2017. go­di­ni.

„Ve­o­ma je va­žno za nas da je – iako Sr­bi­ja be­le­ži kon­stan­tan de­fi­cit u raz­me­ni sa EU – po­kri­ve­nost uvo­za iz­vo­zom u 2009. go­di­ni bi­la 50,5 od­sto, a da­nas je 83,2 od­sto”, is­ta­kao je pred­sed­nik Vu­čić, pre­no­si Tan­jug.

To, pod­vu­kao je, po­ka­zu­je ko­li­ko je srp­ska pri­vre­da na­pre­do­va­la i na­u­či­li smo da pro­iz­vo­di­mo ono što mo­že da na­đe pro­stor i tr­ži­šte na evrop­skom ne­bu.

Pred­sed­nik je ta­ko­đe is­ta­kao da EU za Sr­bi­ju ni­je sa­mo cilj, već pro­ces ko­ji nam do­no­si bo­lje stan­dar­de, u svim obla­sti­ma ži­vo­ta.

U tom smi­slu, uka­zao je da pre pet go­di­na ni­je po­sto­jao in­deks zdrav­stve­ne za­šti­te za Sr­bi­ju, a da­nas smo „pre­te­kli” naj­ma­nje pet ze­ma­lja EU. „To je evrop­ski put na ko­jem mo­ra­mo mno­ge stva­ri da ura­di­mo, kao što je iz­grad­nja KC Niš, a mo­ra­mo da iz­gra­di­mo kli­nič­ke cen­tre u Be­o­gra­du, No­vom Sa­du i Kra­gu­jev­cu. To sve či­ni­mo uz po­dr­šku EU”, re­kao je Vu­čić.

Do­dao je da „mo­ra­mo da una­pre­đu­je­mo stva­ri, da bri­ne­mo o že­na­ma, de­ci, sta­ri­ma i to je evrop­ski put. Evrop­ski put je i bo­lja eko­no­mi­ja i vi­ši ni­vo vla­da­vi­ne pra­va, ne­za­vi­sno sud­stvo, sa­mo­stal­no tu­ži­la­štvo i, da na­gla­sim, efi­ka­sni­je pra­vo­su­đe. O to­me smo raz­go­va­ra­li i mno­go po­sla Sr­bi­ja ima na tom pu­tu da ura­di”, re­kao je Vu­čić.

Idem da ču­jem šta Mer­ke­lo­va mi­sli o od­no­si­ma u re­gi­o­nu

Pred­sed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić re­kao je da u Ber­lin ide ka­ko bi od ne­mač­ke kan­ce­lar­ke čuo ka­ko ona vi­di od­nos Be­o­gra­da i Pri­šti­ne, od­no­se u re­gi­o­nu, ali i da tra­ži po­dr­šku u po­tra­zi za kom­pro­mi­som iz­me­đu Be­o­gra­da i Pri­šti­ne. „Že­lim da vi­dim ka­ko Mer­ke­lo­va gle­da na to. Mo­je će bi­ti vi­še da slu­šam, ali ću na­rav­no i re­ći in­te­re­se Sr­bi­je”, ka­zao je Vu­čić. Ka­ko ka­že, za nje­ga je ve­li­ka čast što će bi­ti da­nas u Ber­li­nu i što će raz­go­va­ra­ti sa Mer­ke­lo­vom, a za­hva­lan je na to­me što je da­nas 43.000 lju­di u Sr­bi­ji za­po­sle­no u ne­mač­kim kom­pa­ni­ja­ma, a ka­da je on po­stao pre­mi­jer bi­lo ih je 17.000.

Na­ja­vio je da će se taj broj po­ve­ća­va­ti „iz da­na u dan”, jer će on u na­red­nih dva ili tri me­se­ca otvo­ri­ti tri ili če­ti­ri ne­mač­ke kom­pa­ni­je.

Jun­ker: Ne­će­mo tra­ži­ti od Da­či­ća da iz­vr­ši „ha­ra­ki­ri”

Žan-Klod Jun­ker je do­dao da EU že­li do­bru sa­rad­nju sa pri­ja­te­lji­ma u Sr­bi­ji. Go­vo­re­ći po­vo­dom pi­ta­nja upu­će­nog pred­sed­ni­ku Vu­či­ću da li se sla­že sa mi­ni­strom Ivi­com Da­či­ćem da ne­će­mo zbog EU iz­vr­ši­ti ha­ra­ki­ri, pri­me­tio je: „Mi ne­će­mo tra­ži­ti od mi­ni­stra ino­stra­nih po­slo­va da iz­vr­ši ha­ra­ki­ri. Mi že­li­mo do­bru sa­rad­nju sa pri­ja­te­lji­ma iz Sr­bi­je.”

Is­ta­kao je da pro­šlost po­sto­ji, ali da mo­ra­mo iz­vu­ći po­u­ke iz nje. „Sr­bi­ja i EU će za­jed­no ima­ti to­li­ke pri­li­ke za raz­voj. Dr­žav­ni­ci pro­la­ze, ali na­ro­di osta­ju”, re­kao je pred­sed­nik EK.