Da za 15 godina ne izgubimo milion stanovnika

Kao je­dan od or­ga­ni­za­to­ra „Ko­pa­o­nik bi­znis fo­ru­ma”, naš sa­go­vor­nik je kao ključ­no pi­ta­nje ovog do­ga­đa­ja po­sta­vio – šta po­sle fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je. Od 4. do 7. mar­ta i ove go­di­ne će se na Ko­pa­o­ni­ku oku­pi­ti kre­a­to­ri eko­nom­ske po­li­ti­ke, te­o­re­ti­ča­ri i prak­ti­ča­ri, a jed­na od za­go­net­ki, ko­ju će po­ku­ša­ti da od­go­net­nu, je­ste ka­ko da Sr­bi­ja iza­đe iz zam­ke sred­njeg ni­voa eko­nom­ske raz­vi­je­no­sti. 

– Fi­skal­na kon­so­li­da­ci­ja je po­jam ko­ji se na ovim pro­sto­ri­ma po­ja­vio sre­di­nom osam­de­se­tih go­di­na, u vre­me Mil­ke Pla­ninc, pred­sed­ni­ce Sa­ve­znog iz­vr­šnog ve­ća zbog pre­za­du­že­no­sti. Od ta­da je spro­ve­de­no pet pro­gra­ma fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je, a po­sled­nji, ko­ji je tra­jao od 2015. do 2017. go­di­ne, bio je naj­u­spe­šni­ji, jer je is­pu­nio sve pro­kla­mo­va­ne no­mi­nal­ne i struk­tur­ne ci­lje­ve, is­ti­če Đu­ri­čin.

– Kao re­zul­tat ima­mo fi­skal­nu rav­no­te­žu, pri­vred­ni rast od oko dva od­sto, sma­nje­nje ne­za­po­sle­no­sti, sta­bil­nost ce­na i de­vi­znog kur­sa, kao i rast kre­dit­nog rej­tin­ga. Pre­mi­ja za ri­zik je sma­nje­na pet pro­cent­nih po­e­na, ta­ko da su ce­ne fi­nan­si­ra­nja osim za dr­ža­vu, pa­le i za pri­vat­ni sek­tor. Sma­njen je i de­fi­cit te­ku­ćeg ra­ču­na, ko­ji sa­da iz­no­si oko če­ti­ri od­sto BDP-a pri če­mu je pot­pu­no po­kri­ven pri­ho­di­ma od stra­nih di­rekt­nih in­ve­sti­ci­ja. Pre fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je pri­vre­da je bi­la ra­šti­mo­va­na i im­po­tent­na, a po­sle nje je osta­la im­po­tent­na – oce­nju­je Đu­ri­čin.

On do­da­je da ima­mo pu­ze­će sto­pe ra­sta i da se zbog to­ga srp­ska eko­no­mi­ja na­la­zi u ta­ko­zva­nom sta­ci­o­nar­nom sta­nju. Ovaj ter­min po­zajm­ljen iz fi­zi­ke za­pra­vo pred­sta­vlja ne­pro­men­lji­vost fak­to­ra ra­sta u vre­me­nu.  

– Sta­ci­o­nar­na eko­no­mi­ja mo­že ima­ti epi­zo­de ra­sta, ali je on neo­dr­živ. Da bi­smo op­sta­li mo­ra­mo da iza­đe­mo iz tog sta­nja, a za to nam je neo­p­ho­dan di­na­mi­čan, odr­živ i in­klu­zi­van rast – ka­že Đu­ri­čin i do­da­je da Sr­bi­ja mo­ra da pro­me­ni mo­del ra­sta ko­ji se ba­zi­ra na vi­so­kom ste­pe­nu fi­nan­si­ja­li­za­ci­je i ni­skom ste­pe­nu in­du­strij­ske pro­iz­vod­nje.

To, za­pra­vo, zna­či pre­ve­li­ko uče­šće sek­to­ra fi­nan­sij­skih uslu­ga u od­no­su na re­al­nu eko­no­mi­ju. Fi­skal­na rav­no­te­ža je do­bra pret­po­stav­ka za di­na­mi­zi­ra­nje ra­sta, ali na­ma je neo­p­hod­na di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja eko­no­mi­je za us­po­sta­vlja­nje mo­de­la ra­sta za­sno­va­nog na pro­iz­vod­nji – ob­ja­šnja­va Đu­ri­čin. 

Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja zna­či pre­la­zak na in­du­strij­sku pro­iz­vod­nju, ko­ja se ba­zi­ra na na­pred­nim teh­no­lo­gi­ja­ma, kao i uslu­ga­ma naj­ve­ćeg ste­pe­na do­da­te vred­no­sti ve­za­nih za obra­zo­va­nje, na­u­ku, zdrav­stve­nu za­šti­tu, pro­gra­mi­ra­nje i dru­go. Ove teh­no­lo­gi­je ima­ju moć da una­pre­đu­ju i dru­ge teh­no­lo­gi­je, ubr­za­va­ju pro­iz­vod­ne pro­ce­se, uz ve­ći kva­li­tet i do­stup­nost pro­iz­vo­da – ka­že Đu­ri­čin. 

Do­pri­nos in­du­stri­je BDP-u sa­da iz­no­si oko 16 od­sto, a pre kri­ze iz de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka bio je od 23 do 24 od­sto. Udeo po­ljo­pri­vre­de u srp­skom BDP-u iz­no­si od 20 do 22 od­sto, ener­ge­ti­ka i in­fra­struk­tu­ra ta­ko­đe ima vi­so­ko uče­šće u sve­mu što gra­đa­ni i pri­vre­da stvo­re za go­di­nu da­na. U ovim broj­ka­ma za­pra­vo se i kri­je od­go­vor na pi­ta­nje za­što vre­men­ska prog­no­za ima to­li­ko ve­li­ki uti­caj na ko­na­čan re­zul­tat srp­ske pri­vre­de i za­što nam kli­mat­ske okol­no­sti vr­lo če­sto po­mr­se na­ci­o­nal­ne ra­ču­ne. 

– Mo­ra­mo da po­ve­ća­mo uče­šće pre­ra­đi­vač­ke in­du­stri­je i da sma­nji­mo uče­šće po­ljo­pri­vre­de, ener­ge­ti­ke i in­fra­struk­tu­re – ka­že Đu­ri­čin i do­da­je da nje­go­ve ra­ču­ni­ce po­ka­zu­ju da bi in­du­stri­ja mo­gla da do­đe do tre­ći­ne, a uslu­ge vi­so­kog ste­pe­na do­da­te vred­no­sti i pre­ko jed­ne tre­ći­ne BDP-a. 

 – Za ta­kav mo­del ra­sta Sr­bi­ja mo­ra da za­dr­ži po­li­ti­ku čvr­stog bu­džet­skog ogra­ni­če­nja, ali i da sred­stva od pri­va­ti­za­ci­je, po­put onih od kon­ce­si­je za aero­drom, na pri­mer, pre­u­sme­ri u raz­voj­nu ban­ku ko­ja će to struk­tur­no pri­la­go­đa­va­nje da fi­nan­si­ra – su­ge­ri­še Đu­ri­čin. 

Zdrav­stve­ni tu­ri­zam kao šan­sa