Trka za Beograd

Novog gradonačelnika glavnog grada Srbije 11. maja biraće, na prosečnoj godišnjoj temperaturi od 12,7 Celzijusa, svi punoletni od 1.689.000 sugrađana, čija je prosečna starost 40,4 godine. Oni će na birališta pohrliti iz 586.889 stalno nastanjenih stanova. Budući da nedeljom, ipak, nema saobraćajnog haosa, do birališta će stići ili pešice ili u nekom od 396.283 registrovana automobila. Posetu jednoj od 5.720 fotelja u 14 profesionalnih pozorišta to veče zameniće pozorištem u kući: gledaće izborne rezultate i žestoko diskutovati.

U Beogradu je za prvog čoveka grada na spisku petoro kandidata iz pet političkih partija. Znači, glas za omiljenu partiju ne znači istovremeno da je njen predstavnik omiljeni lik. To su Dragan Đilas iz Demokratske stranke, Aleksandar Vučić iz Srpske radikalne stranke, Aleksandar Popović iz Demokratske stranke Srbije, Žarko Obradović iz Socijalističke partije Srbije i Biljana Srbljanović iz Liberalno-demokratske partije.

Daju se, u duhu najbolje tradicije političara na Balkanu, obećanja da će, ako pobede, mnogo toga biti bolje pod njihovom dirigentskom palicom. 

Dvoje njih, Biljana Srbljanović i Aleksandar Popović prvi put se pojavljuju u toj ulozi. Ona je istaknuti pozorišni pisac koja hoće da depolitizuje Beograd, da dovede na vlast stručne, a ne podobne. To su njena prva predizborna obećanja. Gospodin Popović ima želju da, ako pobedi, napravi nešto po čemu će ga gradska istorija zapamtiti i da će učiniti sve da poboljša uslove za razvoj sporta. Oboje, naravno, zdušno navijaju za narod. Da li zbog toga što su početnici u tim kampanjama ili je nešto drugo posredi teško da ćemo saznati. Jer, njihove šanse na kladionicama su minimalne, svode se na velike kvote. Ako dobiju – iznenadiće i svoje ukućane i svoje simpatizere. Iskusniji u tom poslu gospoda Đilas, Vučić i Obradović takođe obećavaju: ubrzanu izgradnju Beograda, borbu protiv korupcije kao da je ona prekjuče nikla a ne u vreme vladavine njihovih partija pre deceniju ili dve, podizanje obdaništa, jaslica i vrtića, legalizacije i nove kanalizacije, nove opštine i život bez boleštine …

Ipak, u odnosu na prethodne izbore 2004. godine, sadašnja garda mlađih političara je za nijansu uzdržanija od prethodnih. Ne obećavaju, kao pojedinci tada, nove metroe, kule od stotinu spratova koje su se srušile a da nisu ni ugledale svetlost dana. Po njihovim obećanjima Beograd je trebalo da liči na Carigrad iz 15. veka, sav u svili i kadifi, ili kao velegrad kojeg su tadašnji zlobnici nazivali velikom glavom na izmučenom i iznurenom telu ubrzo potom zauvek propale države Vizantije.

Ime Beograd, podsećanja radi, pominje se prvi put 878. godine, a gradsko jezgro raskrililo se podno Tvrđave kalemegdanske, na ravnici pored, recimo, vekovima kasnije sagrađenih Kule Nebojša i Karlove kapije. Narod se tu, tik pored reka kućio, radio, trgovao, putovao. I – ratovao. Preko svojih leđa preturio je zvane i nezvane goste, a rušili su ga i po glavama lupali bombama tačno 35 puta. Zaključno sa 1999. godinom. Zasad, daleko bilo.

Razvijao se uglavnom sporo, a u 20. veku munjevito. Postao je velika metropola i dragulj Srbije. Pa i ovog dela Evrope. Svetski putopisci današnjice ocenjuju ga kao otvoren i izuzetno gostoprimljiv grad. Arhitektonski je zanimljiv između Istoka i Zapada, ljudi su bogatog duha, devojke su prelepe... Naglasiće da u ovom delu evropskog kontinenta nema boljeg provoda nego što ga nudi Beograd. Opisuju potanko splavove, skadarlijske noći, kafiće ali i kafančine, reke koje je dovoljno samo gledati…

Današnju metropolu šara 7.797 ulica na površini od 322.268 hektara. Čine ga 10 gradskih i sedam prigradskih opština. Znači, ako se nađete u Sopotu, a namerni ste da odete do Batajnice sve vreme ćete se kretati teritorijom glavnog grada. Više od 60 kilometara. Istu razdaljinu preći ćete od Ripnja do bezmalo Čente u Banatu. U statističkom rečniku piše da je najviša tačka Beograda planina Kosmaj – 628 metara, slede Avala sa 511, a potom Opservatorija „Zvezdara” na 248,6 metara. Dve najniže su Grocka na 71 i sportski centar „Gale Muškatirović” na 75,3 metra nadmorske visine. Terazije i Slavija su na 117 metara iste visine.

Prema planovima nadležnih rastu Beograda kraja nema. I u širinu ali i do sledećih planina na još većoj nadmorskoj visini.