Трка за Београд

Новог градоначелника главног града Србије 11. маја бираће, на просечној годишњој температури од 12,7 Целзијуса, сви пунолетни од 1.689.000 суграђана, чија је просечна старост 40,4 године. Они ће на биралишта похрлити из 586.889 стално настањених станова. Будући да недељом, ипак, нема саобраћајног хаоса, до биралишта ће стићи или пешице или у неком од 396.283 регистрована аутомобила. Посету једној од 5.720 фотеља у 14 професионалних позоришта то вече замениће позориштем у кући: гледаће изборне резултате и жестоко дискутовати.

У Београду је за првог човека града на списку петоро кандидата из пет политичких партија. Значи, глас за омиљену партију не значи истовремено да је њен представник омиљени лик. То су Драган Ђилас из Демократске странке, Александар Вучић из Српске радикалне странке, Александар Поповић из Демократске странке Србије, Жарко Обрадовић из Социјалистичке партије Србије и Биљана Србљановић из Либерално-демократске партије.

Дају се, у духу најбоље традиције политичара на Балкану, обећања да ће, ако победе, много тога бити боље под њиховом диригентском палицом. 

Двоје њих, Биљана Србљановић и Александар Поповић први пут се појављују у тој улози. Она је истакнути позоришни писац која хоће да деполитизује Београд, да доведе на власт стручне, а не подобне. То су њена прва предизборна обећања. Господин Поповић има жељу да, ако победи, направи нешто по чему ће га градска историја запамтити и да ће учинити све да побољша услове за развој спорта. Обоје, наравно, здушно навијају за народ. Да ли због тога што су почетници у тим кампањама или је нешто друго посреди тешко да ћемо сазнати. Јер, њихове шансе на кладионицама су минималне, своде се на велике квоте. Ако добију – изненадиће и своје укућане и своје симпатизере. Искуснији у том послу господа Ђилас, Вучић и Обрадовић такође обећавају: убрзану изградњу Београда, борбу против корупције као да је она прекјуче никла а не у време владавине њихових партија пре деценију или две, подизање обданишта, јаслица и вртића, легализације и нове канализације, нове општине и живот без болештине …

Ипак, у односу на претходне изборе 2004. године, садашња гарда млађих политичара је за нијансу уздржанија од претходних. Не обећавају, као појединци тада, нове метрое, куле од стотину спратова које су се срушиле а да нису ни угледале светлост дана. По њиховим обећањима Београд је требало да личи на Цариград из 15. века, сав у свили и кадифи, или као велеград којег су тадашњи злобници називали великом главом на измученом и изнуреном телу убрзо потом заувек пропале државе Византије.

Име Београд, подсећања ради, помиње се први пут 878. године, a градско језгро раскрилило се подно Тврђаве калемегданске, на равници поред, рецимо, вековима касније саграђених Куле Небојша и Карлове капије. Народ се ту, тик поред река кућио, радио, трговао, путовао. И – ратовао. Преко својих леђа претурио је зване и незване госте, а рушили су га и по главама лупали бомбама тачно 35 пута. Закључно са 1999. годином. Засад, далеко било.

Развијао се углавном споро, а у 20. веку муњевито. Постао је велика метропола и драгуљ Србије. Па и овог дела Европе. Светски путописци данашњице оцењују га као отворен и изузетно гостопримљив град. Архитектонски је занимљив између Истока и Запада, људи су богатог духа, девојке су прелепе... Нагласиће да у овом делу европског континента нема бољег провода него што га нуди Београд. Описују потанко сплавове, скадарлијске ноћи, кафиће али и кафанчине, реке које је довољно само гледати…

Данашњу метрополу шара 7.797 улица на површини од 322.268 хектара. Чине га 10 градских и седам приградских општина. Значи, ако се нађете у Сопоту, а намерни сте да одете до Батајнице све време ћете се кретати територијом главног града. Више од 60 километара. Исту раздаљину прећи ћете од Рипња до безмало Ченте у Банату. У статистичком речнику пише да је највиша тачка Београда планина Космај – 628 метара, следе Авала са 511, а потом Опсерваторија „Звездара” на 248,6 метара. Две најниже су Гроцка на 71 и спортски центар „Гале Мушкатировић” на 75,3 метра надморске висине. Теразије и Славија су на 117 метара исте висине.

Према плановима надлежних расту Београда краја нема. И у ширину али и до следећих планина на још већој надморској висини.