Najmanja srp­ska beba dobro napre­duje

– Na­vo­đe­nje bi­lo ka­kvih do­dat­nih in­for­ma­ci­ja pred­sta­vlja­lo bi uz­ne­mi­ra­va­nje po­ro­di­ce, kr­še­nje za­ko­na o pra­vi­ma pa­ci­je­na­ta i na­ru­ša­va­nje pri­vat­no­sti. Uko­li­ko se stav po­ro­di­ce pro­me­ni, ra­do će­mo oba­ve­sti­ti jav­nost o sve­mu – re­či su na­še sa­go­vor­ni­ce.

Dr La­zić pod­se­ća da je le­če­nje ova­ko ma­lih be­ba, či­ja je te­ži­na ma­nja od jed­nog ki­lo­gra­ma, ve­o­ma zah­tev­no i pred­sta­vlja ve­li­ki iza­zov i za struč­nja­ke naj­ra­zvi­je­ni­jih ze­ma­lja. Pre­ma po­da­ci­ma In­sti­tu­ta za neo­na­to­lo­gi­ju, bol­nič­ko le­če­nje pre­vre­me­no ro­đe­ne de­ce naj­če­šće tra­je iz­me­đu 45 i 50 da­na, ali što je be­ba ma­nja to je nje­no le­če­nje du­že i zah­tev­ni­je. 

Na­ša naj­ma­nja be­ba ni­je sa­mo pre­vre­me­no ro­đe­na, već je i za­o­sta­ja­la u ra­stu to­kom pre­na­tal­nog pe­ri­o­da, što je ve­o­ma ret­ka po­ja­va. Ovaj po­re­me­ćaj naj­če­šće je po­sle­di­ca hi­per­ten­zi­je, pro­me­na na po­ste­lji­ci ili ge­net­skih ano­ma­li­ja. 

Na sre­ću, kod be­ba ko­je ima­ju za­stoj u ra­stu do­la­zi do ubr­za­nog sa­zre­va­nja plu­ća i osta­lih or­ga­na. Za­hva­lju­ju­ći to­me, ova Pal­či­ca je pre­ži­ve­la i sa­da je u re­la­tiv­no do­brom sta­nju.

Nje­na maj­ka je do­bro i ot­pu­šte­na je iz bol­ni­ce pre vi­še od tri ne­de­lje, ali le­ka­ri In­sti­tu­ta za neo­na­to­lo­gi­ju još ne že­le da prog­no­zi­ra­ju ko­li­ko će tra­ja­ti le­če­nje nje­nog de­te­ta. 

Pre ne­go što je ova be­ba ro­đe­na, ti­tu­lu naj­ma­nje srp­ske be­be imao je ma­li Vuk. Ovaj de­čak usko­ro će na­pu­ni­ti šest go­di­na, a ro­đen je u GAK-u u Vi­še­grad­skoj uli­ci, u 24. ne­de­lji trud­no­će, sa sa­mo 470 gra­ma. Na bol­nič­kom le­če­nju pro­veo je ce­lu pr­vu go­di­nu ži­vo­ta. 

U Sr­bi­ji se sva­ke go­di­ne pre vre­me­na ro­di oko 4.000 de­ce, a oko njih 900 le­či se na In­sti­tu­tu za neo­na­to­lo­gi­ju. Pri­jem i le­če­nje be­ba či­ja je te­ži­na oko po­la ki­lo­gra­ma ni­je ret­kost, a u ovoj usta­no­vi ka­žu da je pre­ži­vlja­va­nje de­ce ko­ja su te­ška ma­nje od ki­lo­gra­ma sa­da tri pu­ta ve­će u od­no­su na 2010. go­di­nu. Tač­ni­je, da­nas u na­šoj ze­mlji pre­ži­vi čak 60 od­sto pre­vre­me­no ro­đe­nih be­ba, a pre osam go­di­na sa­mo če­tvr­ti­na pre­vre­me­no ro­đe­ne de­ce ima­la je šan­su da pre­ži­vi.

Pre­vre­me­no ro­đe­na de­ca su be­be ko­je su ro­đe­ne ne­zre­le, a za­tim i ma­le te­ži­ne. Nji­ho­va osnov­na ka­rak­te­ri­sti­ka je ne­do­volj­na raz­vi­je­nost svih or­ga­na, pre sve­ga plu­ća, što ih ži­vot­no ugro­ža­va.

Ta­ko­đe, ova de­ca če­sto ima­ju pro­ble­ma i sa ce­lo­kup­nim si­ste­mom za va­re­nje, a ne­zre­lost cen­tral­nog ner­vnog si­ste­ma, tač­ni­je mo­zga, do­vo­di do ne­zre­lo­sti svih ču­la, po­seb­no vi­da, pa pre­vre­me­no ro­đe­na de­ca mo­gu ima­ti i ozbilj­ne pro­ble­me sa oči­ma.

U sve­tu se pre 37. ne­de­lje trud­no­će ro­di sva­ko de­se­to de­te, što zna­či da se pre vre­me­na po­ro­di oko 15 mi­li­o­na trud­ni­ca. Čak mi­li­on be­ba ne pre­ži­vi do­la­zak na svet. Baš zbog to­ga, za­da­tak svih neo­na­to­lo­ga je da se bo­re za pre­ži­vlja­va­nje ovih ma­li­ša­na, a na­kon to­ga da im po­mog­nu da ima­ju što kva­li­tet­ni­je od­ra­sta­nje i ži­vot.