Putinovo oružje

Posle čuvenog govora na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu 2007. godine, kada je poručio Zapadu – „svet nije samo vaš”, najnoviji govor Vladimira Putina opet je uzdrmao – Zapad. Predsednik Rusije najavio je celu paletu najnovijih ruskih strateških borbenih sistema, od kojih, po svemu sudeći, Zapad i nema odbranu. Zašto je Putin upravo sada to objavio?

Naravno, to je rečeno i u kontekstu predstojećih predsedničkih izbora u Rusiji, koje Putin sigurno dobija, ali i kao upozorenje Americi da su stvari već otišle predaleko kada je u pitanju strpljivost i tolerancija Rusije. Jer, NATO sve više gomila trupe i oružje na ruskim granicama, pet američkih krstarica i 40 razarača sa krstarećim raketama stalno su na ivici teritorijalnih voda Rusije, američki avioni patroliraju vodama Crnog i Baltičkog mora, što sve nije bilo ni u najkritičnijim fazama hladnog rata. Na zveckanje oružjem na granicama Rusije Moskva je morala da odgovori upozorenjem čime sve raspolaže, tako da Putinov govor možemo posmatrati i kao preventivno upozorenje militantnim avanturistima u Vašingtonu. Zapravo, sve je krenulo američkim jednostranim povlačenjem iz sporazuma o ABM iz 1972. godine. Taj sporazum SAD i SSSR-a glavni je stub svih kasnijih sporazuma o smanjivanju strateškog nuklearnog oružja, tipa START. Rušeći sporazum o antibalističkoj odbrani, ABM iz 1972, Amerikanci su krenuli sa novom trkom u naoružanju i Moskva je najavila da će odgovoriti asimetrično. Postavljanjem raketa u Poljskoj i u Rumuniji, Vašington je doveo Moskvu u situaciju da skoro i nema vremena da preduzme nuklearni odgovor na američki prvi udar.    

Zamislimo moguću situaciju: dva je sata ujutro u Moskvi. Predsednik Vladimir Putin mirno spava negde u Podmoskovlju. No, iznenada njegovi savetnici moraju da ga probude, jer su ruski izviđački sateliti signalizirali lansiranje jedne američke rakete iz baze u Rumuniji. Ruski sistem strateškog nuklearnog odgovora, tzv. Mrtva ruka Generalštaba u specijalnoj komandi strateških nuklearnih snaga u kompleksu na dubini od 300 metara ispod zemlje severoistočno od Moskve već je u stanju automatske uzbune najvišeg prioriteta. Elektronska i kontrolna mreža „Kazbek” dobila je informacije od operatera na radaru i senzorskog sistema sa specijalnog terminala „Krokusa”, sve je prosleđeno sistemu „Kavkaz” koji objedinjuje radio-mrežu, releje i izviđačke satelite i čini jezgro ruske strateške komande i kontrole.

Dežurni ruski general u trenutku zaključuje da je cilj lansiranja samo jedne američke rakete iz baze u Rumuniji zapravo pokušaj da se samo jednom nuklearnom eksplozijom na određenoj visini stvori takav elektromagnetni efekat koji bi izbacio iz upotrebe celokupan ruski komandni i komunikacioni sistem, kao neophodna uvertira za masovan američki strateški nuklearni udar po ciljevima u Rusiji.

Predsednik Putin ima samo nekoliko minuta za razmišljanje i odluku: je li američka raketa ispaljena iz Rumunije zaista nosač elektromagnetnog udara koji bi obezglavio rusku komandu za atomski rat, je li reč o tehničkoj grešci na ruskim satelitima i senzorima u svemiru, radarima na kopnu, možda je to slučajno lansiranje, da li je iz Vašingtona došla neka obavest o toj raketi, moguća najava njenog ispaljivanja, da se ta obavest nije negde zagubila, kakvo je stanje američko-ruskih odnosa u poslednjih nekoliko dana...

Ruski nuklearni odgovor, ili udar, mora biti potvrđen sa tri mesta: predsednik Putin, ministar odbrane general Šojgu i načelnik Generalštaba general Gerasimov. Sva trojica imaju crne kofere s uređajima za odobrenje upotrebe nuklearnih snaga. Kako u nekoliko minuta koordinisati stavove trojice najodgovornijih ljudi Rusije za slučaj atomskog rata? Jer, u slučaju da je američka raketa ispaljena sa teritorije SAD – imaju od 25 do 30 minuta vremena, ako je lansirana sa atomske podmornice u Pacifiku – od 12 do 18 minuta zavisno od lokacije podmornice, ali ako raketa poleće iz Rumunije – vremena za razmišljanje o čemu se radi skoro da i nema.

Vladimir Putin  je u svom govoru spomenuo stratešku interkontinentalnu raketu tipa „sarmat”, neograničenog dometa i sa kratkom aktivnom fazom leta. „Sarmat”, koja treba za zameni rakete SS-18 i „topolj”, nosi od osam do 15 nezavisno usmerenih bojevih glava od po 150 kilotona. Tu je i nova raketa vazduh–zemlja tipa „kinžal” koja leti deset puta brže od zvuka, manevriše tokom leta i probija sve sisteme PVO i PRO. Može da nosi i atomsku bojevu glavu. Raketni sistem „avangard” je interkontinentalni projektil hipersonične brzine, koji manevriše u svim slojevima atmosfere i probija svaku PVO i PRO.

Ipak, tehnološki je svakako najzanimljiviji krstareći raketni sistem neograničenog dometa, koji pokreće mali motor na atomski pogon. Ta krstareće raketa upravo zahvaljujući takvom motoru ima neograničeni domet, ima nisku putanju leta, menja trajektoriju, nosi atomsku bojevu glavu i po svemu je najopasnije strateško oružje na početku 21. veka. Na atomski je pogon i podvodni dron neograničenog dometa, sa niskim nivoom buke, malih je dimenzija, može da manevriše i nosi atomsku, ili hidrogensku bojevu glavu. Nijedna zemlja u svetu nije napravila raketu koja ima atomski pogon, još manje podvodni dron na atomski pogon. To je fantastičan uspeh ruske nauke i o tome bi Zapad morao da razmišlja.