Miševi od slame

PRE­LET IZ­NAD MIŠ­JEG GNE­ZDA: Mo­žda su Pu­ti­no­ve re­či tre­nut­no ma­lo šta vi­še od pred­iz­bor­ne re­to­ri­ke, ali svi­me što on i Tramp go­vo­re o nu­kle­ar­nom oruž­ju da­ju je­dan dru­gom do­bar iz­go­vor da na­po­slet­ku zbi­lja na­pu­ne ar­se­na­le no­vim i ubi­tač­ni­jim ra­ke­ta­ma. Jer, i u Va­šing­to­nu i u Mo­skvi te­ško skri­va­ju že­lju da ob­no­ve tr­ku u nu­kle­ar­nom na­o­ru­ža­nju čije su kočnice popuštene još od vremena Džordža Buša mlađeg. A mi „mi­še­vi” u Evro­pi tre­ba­lo bi da se za­mi­sli­mo jer se i pre po­sled­njih obr­ta pro­ce­nji­va­lo da je, od ukup­nog ame­rič­ko-ru­skog aran­žma­na pro­tiv ši­re­nja nu­kle­ar­nih pro­jek­ti­la, naj­i­zgled­ni­ji da pr­vi pro­pad­ne onaj spo­ra­zum ko­jim su ka­snih osam­de­se­tih go­di­na Evro­plja­ni po­šte­đe­ni od to­ga da im atom­ske bom­be dve­ju ve­le­si­la pre­le­ću pre­ko gla­va. Ta­da su Ame­ri­kan­ci i So­vje­ti ras­po­re­đi­va­li ra­ke­te sred­njeg do­me­ta po Evro­pi, pre­tva­ra­ju­ći je u ni­či­ju ze­mlju za nu­kle­ar­no nad­gor­nja­va­nje, kao što i sa­da Ru­si­ja i NA­TO do­vla­če oruž­je i ljud­stvo na gra­ni­cu ko­ja ih de­li na ovom kon­ti­nen­tu.

Ako to ni­je do­volj­no da za­bri­ne Evro­plja­ne, ako mi­sle da ni­ko ne­će zbi­lja po­že­le­ti da opu­sto­ši ne­ka­da­šnji cen­tar sve­ta, i u ne­po­sred­nom se su­sed­stvu, na Bli­skom is­to­ku, za ko­jeg je već bez­broj pu­ta do­ka­za­no da se svet­ske si­le ne us­te­žu od to­ga da ga mr­cva­re, spre­ma nu­kle­a­ri­za­ci­ja. Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja tra­ži od SAD mo­guć­nost da obo­ga­ću­je ura­ni­jum, za­sad u okvi­ri­ma ci­vil­ne upo­tre­be nu­kle­ar­ne teh­no­lo­gi­je, ali ve­ro­vat­no sa pri­mi­šlju da i njoj tre­ba da­ti šan­su da na­pra­vi atom­ske bom­be ako će Iran opet ima­ti tu pri­li­ku za de­se­tak go­di­na, po is­te­ku sa­da­šnjeg spo­ra­zu­ma sa šest svet­skih si­la, ko­ji Tramp sve­srd­no pot­ko­pa­va. Za Sa­u­dij­ci­ma i Iran­ci­ma će po­tr­ča­ti i dru­gi iz tog re­gi­o­na, u ko­jem i SAD i Ru­si­ja, kao i još po­ne­ko, iona­ko već ra­de na ši­re­nju – do da­ljeg mir­no­dop­ske – nu­kle­ar­ne teh­no­lo­gi­je: u Egip­tu, Tur­skoj, Jor­da­nu...  A Evropa ni­je zna­la šta će sa so­bom ni kad je na Bli­skom is­to­ku eks­plo­di­ra­la iz­be­glič­ka kri­za, „bom­ba” ipak ku­di­ka­mo sla­bi­ja od nu­kle­ar­ne.

TRE­ĆI DIV: Raz­o­ran bi po Evro­pi mo­gao bi­ti i tr­go­vin­ski rat ko­ji Tramp opet po­ku­ša­va da za­po­de­ne sa Ki­nom po­di­žu­ći ca­ri­ne na uvoz če­li­ka i alu­mi­ni­ju­ma. Ostav­ši bez ame­rič­kog tr­ži­šta, Ki­na i dru­gi ve­li­ki azij­ski pro­iz­vo­đa­či pre­ra­đe­vi­na od ru­da mo­gli bi pre­pla­vi­ti Evro­pu svo­jom ro­bom jef­ti­ni­jom od one ko­ju stva­ra kon­ti­nen­tal­na in­du­stri­ja. Evro­pa za­sad ni­je ras­po­lo­že­na za otvo­re­ni pro­tek­ci­o­ni­stič­ki rat, ali je još sa­mo ma­lo de­li od si­tu­a­ci­je u ko­joj će mu, zbog iz­lo­že­no­sti di­rekt­nom su­da­ru onih ko­ji su od nje ve­ći i moć­ni­ji, te­ško iz­mi­ca­ti, uto­li­ko pre što se i iz EU iz­ve­sne ko­li­či­ne če­li­ka iz­vo­ze u SAD. Ru­še­vi­ne sa­da­šnjeg glo­bal­nog si­ste­ma slo­bod­ne tr­go­vi­ne, ako mu pri­vred­ni sto­že­ri sve­ta bu­du iz­va­li­li pot­por­ne stu­bo­ve, svi­ma će se stro­va­li­ti na gla­vu. Slič­ni po­ku­ša­ji Ame­ri­ke da oču­va svo­ju od­u­mi­ru­ću gra­nu pri­vre­de pre de­ve­de­se­tak go­di­na po­mo­gli su glo­bal­nu eko­nom­sku de­pre­si­ju i stva­ra­nje uslo­va za Dru­gi svet­ski rat: uspon kraj­nje de­sni­ce već i bez to­ga opet gle­da­mo.

Taj tre­ći fak­tor ko­ji se ov­de uklju­ču­je u pri­ču, Ki­na, ni­je od­su­tan ni iz nu­kle­ar­ne utr­ke. Že­lja Ru­si­je i Ame­ri­ke da od­ba­ce spo­ra­zum o nu­kle­ar­nim pro­jek­ti­li­ma sred­njeg do­me­ta ko­ji je šti­tio Evro­pu ba­rem de­lom je mo­ti­vi­sa­na i strep­njom da bez­na­de­žno za­o­sta­ju za Ki­nom u raz­vo­ju te vr­ste ra­ke­ta. Pre­ma iz­vo­ri­ma iz SAD, i na pro­jek­ti­li­ma nad­zvuč­ne br­zi­ne, ka­kvi­ma se hva­lio Pu­tin, Ki­ne­zi ra­de sa vi­še ulo­že­nih ka­pa­ci­te­ta ne­go Ame­ri­kan­ci i ve­ro­vat­no su nad nji­ma, la­ko mo­gu­će i nad Ru­si­ma, u pred­no­sti.

Evro­pa je ma­la i sla­ba za ove di­vo­ve, ko­ji mo­gu i pro­gu­ta­ti svo­ju va­tru, onu što je ras­pi­ru­ju sve­tom, pa da opet, ma­kar osa­ka­će­ni, osta­nu ži­vi. Mi, me­đu­tim, ima­mo šan­se ko­li­ko i da smo na­či­nje­ni od sla­me: na­mah bi­smo iz­go­re­li. Bu­du­ći da se, osim od Ame­ri­ke, Ru­si­je i Se­ver­ne Ko­re­je, ne zna ni šta se sve mo­že oče­ki­va­ti od nu­kle­ar­nog tro­u­gla Ki­ne, In­di­je i Pa­ki­sta­na, ni­ti od Izra­e­la i Ira­na, pla­mič­ci se go­mi­la­ju oko nas.