Istočni Mediteran – novi energetski El Dorado

„Istočni Mediteran je novi globalni centar proizvodnje prirodnog gasa. Grčka je prirodno raskršće energetskih tokova u ovom delu sveta. Atina ima ambiciozne planove za povećanje i diverisifikaciju domaće proizvodnje energenata, povećanje saradnje sa zemljama u okruženju i veći izvoz gasa susedima. U međuvremenu, Grčka će nastojati da celu zemlju i većinu ostrva poveže u mrežu snabdevanja gasom”, istakao je Statakis.

U Delfima je proteklog vikenda saopšteno da će u Atini već koliko danas biti poznato ko je od energoinvestitora Grčkoj ponudio najbolje uslove za veliko otvaranje istraživanja pomorskih rezervi gasa.

Za energetsku saradnju s Grčkom, Iran je takođe spreman.

„Iran je zlatna kapija proizvodnje energije. Grčka je zlatna kapija energetskog snabdevanja Evrope, posebno gasom. Turska bi mogla da odigra ulogu zlatnog mosta između dve zlatne kapije”, predložio je u Delfima Mahmud Kagani, savetnik iranske kompanije „Kaspijska energetska mreža”.

„Era nafte je prošla. Ne zato što je nema više, već zato što se tržište suštinski promenilo. Na naftu se gledalo kao na sirovinu, a danas u petroleju vidimo faktor koji obezbeđuje ključno servisiranje industrija i mnogo čega drugog. Tržište sve više traži čistu energiju i tu je prirodni gas džoker. Sam Iran će isključiti američki dolar iz trgovine energentima i gledati da se osloni na evro. S druge strane, gledaćemo da snizimo cenu proizvodnje i gasa i nafte. Takođe, razvijaćemo odnose s državama od ključnog značaja za transport naših energenata: a tu je Grčka i te kako važna”, opisao je Kagani tokom sesije „Geopolitika i sektor energetike”.

U međuvremenu, energetski mozaik „Istočni Mediteran” daleko je od zajedničke vizije šta s gasnim bogatstvom – ispod nacrtanih geografsko-geoloških blokova pojedinačnih država koje će izgleda između sebe u budućnosti morati nekako da deli. Problemi s novootkrivenim imetkom su brojni. Na primer, pojedine „žile” prirodnog gasa prelaze državne granice pojedinih suseda, nalazišta jednih skromnija su od komšijskih… Tako, od prvih novovekovnih otkrića rezervi gasa u teritorijalnim vodama Izraela 2009. američkog konzorcijuma „Noubl”, do upozorenja turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana proteklog vikenda da „nema nikakvih bušenja bez dogovora s kiparskim Turcima, na istočnom Mediteranu nema sloge.

U međuvremenu, prvootkriveno izraelsko nalazište „Tamar” raspolaže sa oko 320 milijardi kubnih metara potvrđenih i potencijalnih rezervi gasa. Sledeće prebogato izraelsko nalazište „Levijatan” ima oko 600 milijardi kubnih metara. Tu je i egipatsko gasno polje „Zohr” (otkriveno 2015.), po prijavljenim rezervama izgleda izdašnije od „Levijatana”, dok kiparska „Afrodita” (otkrivena 2010.) daje oko 130 milijardi kubnih metara. Inače, italijanska energetska kompanija „Eni” objavila je nedavno otkriće novih depozita prirodnog gasa u takozvanim blokovima južno i severoistočno od obala Krita, što je izazvalo vrlo oštre reakcije i poteze zvanične Ankare.

U traganju za budućim energetskim osloncem na istočnom Mediteranu u doglednom vremenu treba biti oprezan, upozorio je u Delfima profesor Uzi Arad, iz izraelskog Instituta za studije nacionalne bezbednosti.

„Istočni Mediteran je ekstremno komplikovan region sveta. Ovde su ekonomske sile slabije od političkih, dok su političke slabije od verskih. Na terenu je pregršt sporova, od kojih su neki i drevni, a drugi vezani za državne međe, nadmetanje u naoružavanju. Tu su i brojni spoljni igrači. Rusija pomno prati najnoviju fazu otkrića velikih rezervi gasa u istočnom Mediteranu. Moskvi svakako ne ide u prilog da se ovako blizu Evrope lagano pojavi ozbiljna konkurencija. Tu je odskora i Iran koji u geopolitičkoj igri visokih uloga, spoljnu politiku vrlo tesno povezuje sa sektorom energetike”, izložio je Arad.

Na pomen ruskih energetskih interesa u istočnom Mediteranu, u Delfima je postavljeno i opštije pitanje dugoročnog odnosa „Gasproma” prema Evropi.

„Koliko je Rusija uopšte pouzdani snabdevač energenata i koga”, pitao se u Delfima Džon Roberts, ekspert za energiju i bezbednost, visoki član američkog Atlantskog saveta. „Gasprom” je ovih dana ponovo prekinuo isporuke gasa Ukrajini, usred jedne od najhladnijih zima od 1991. godine, i to nakon odluke Arbitražnog suda u Stokholmu. Ovo je već treća energetska kriza u Evropi, izazvana ponašanjem „Gasproma” i Moskve u Ukrajini. Da li Evropa treba da se osloni na tako samovoljnog energo-igrača”, polemisao je Roberts, apelujući da EU dobro razmisli o izgradnji najavljenog „Severnog toka 2”, Baltičkim morem od Rusije do Nemačke.