Naoružava se evropska „uspavana lepotica”

U utorak su ministri odbrane ozvaničili listu od 17 projekata na kojima će zajednički raditi, a osnovni ciljevi o kojima su bojažljivo govorili čak i u decembru, prilikom osnivanja stalne strukturne saradnje, jesu obustavljanje rasipanja milijardi evra na rascepkane odbrambene politike svake pojedinačne članice EU i smanjenje prevelikog oslanjanja Evrope na Vašington u sferi odbrane.

Još od vremena kada su u javnosti sve češće počele da se razmenjuju ideje o evropskim bezbednosnim snagama, evropski zvaničnici su bili veoma obazrivi da ne izazovu revolt svog prekookeanskog partnera. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je i sada pokušavao da umiri situaciju tvrdeći da je stvaranje evropske odbrane na „dugom štapu”, ali da udruživanje evropskih odbrambenih kapaciteta u Evropi ima savršeno ekonomsko opravdanje. Međutim, Evropljani nisu zvučali uverljivo.

Kako su pripreme na osnivanju evropskog bezbednosnog pakta odmicale, tako su i poruke iz Vašingtona postajale sve oštrije. Uz već uobičajeni pritisak američkog predsednika Donalda Trampa da od evropskih partnera zahteva ispunjavanje kvote od dva procenta BDP-a za vojni budžet ukoliko misle da ih NATO brani, usledila su i otvorena upozorenja iz Pentagona i Stejt departmenta.

U poruci koja je diplomatskim kanalima prošlog meseca iz Vašingtona poslata ministarstvima odbrane i spoljnih poslova EU, naglašeno je da je bezbednosna saradnja među evropskim državama dobrodošla, ali da te evropske snage nikako ne smeju da prerastu u paralelnu strukturu koja će parirati NATO-u ili da postanu „protekcionističko sredstvo za EU”.

Prema glasovima iz vojnog establišmenta, jasno je da su američke vlasti shvatile evropski bezbednosni projekat kao potkopavanje NATO-a, i to baš u trenutku kada se ovaj savez suočava sa „sve agresivnijom Rusijom”.

Rojtersov sagovornik je pre nedelju dana objasnio da depeša koja je iz Stejt departmenta stigla u evropske prestonice sadrži dve osnovne primedbe: izuzev one da ne može biti dupliranja sa NATO-om, druga je da saveznici koji nisu članovi EU ne budu isključeni iz konkurencije prilikom budućih nabavki naoružavanja. To znači da SAD očekuju da države EU, kada budu raspisivale tendere za nabavke naoružanja ili opreme za svoj blok, omoguće fer i otvorenu konkurenciju, to jest da evropsko tržište i dalje bude otvoreno za američko naoružanje.

EU je prve korake u paktu trasirala veoma pažljivo. U utorak su se, dakle, ministri odbrane članica EU, izuzev Velike Britanije, Danske i Malte saglasili da među prvih 17 projekata budu oni poput zajedničke medicinske komande, formiranja mreže logističkih centara, unapređenja pomorskog nadzora, formiranje platforme za razmenu o sajber-pretnjama, opremanja pešadije lakim oklopnim vozilima i slično.

Planirano je da do 2020. godine Komisija u Evropski fond odbrane prikupi 590 miliona evra. A od te godine predlaže se izdvajanje najmanje 1,5 milijardi evra godišnje u zajedničku kasu. Fond nije osmišljen kao dodatak odbrambenim investicijama država članica, nego instrument koji će omogućiti da se ubrza saradnju u toj oblasti.

Brojni pokušaji stvaranja vojnog saveza u EU su uvek završavali neuspehom. Velika Britanija je bila najozbiljnija prepreka, suprotstavljajući se svemu što je moglo da dovede do stvaranja evropske vojske. Čim je izglasan bregzit, napori na stvaranju ovog projekta su obnovljeni s novim entuzijazmom.

Na sastanku je usvojen i plan po kome bi na nacionalnim nivoima trebalo da se primene i sprovedu odluke, a u novembru će biti usvojena nova lista projekata.

Šefica spoljnih poslova EU Federika Mogerini je rekla da olakšavanje vojne mobilnosti unutar EU jedino mogu da organizuju članice EU.

„U ovom trenutku, prevoz vojnog osoblja i opreme u Evropi je i dalje podložan fizičkim, zakonskim i regulatornim barijerama. Zbog toga ću Evropski parlament pozvati na usvajanje odluke o ’vojnom šengenu’”, najavila je Mogerini i objasnila da je Fond za odbranu potreban zbog toga što takve aktivnosti ne mogu da budu finansirane iz budžeta EU.