Skupština i bolesnici

Obrazlažući svoj predlog za dopunu dnevnog reda izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, kojima bi se uvela obaveza da kandidati imaju lekarsko uverenje da su zdravi, Živković je rekao: „Postoje razne sumnje, čak i mišljenja nekih institucija, pa i nekih lekarskih udruženja, koji su mi poslali svoja mišljenja u toku sednice, da je očigledno da su najpametniji, to kažu lekari, da ponovim, najpametniji, najsposobniji, najlepši, najduhovitiji, najkreativniji među vama, koji se danas od vas jedini javlja za reč, kažu da nije jedini, ali da postoji opravdana sumnja da je u parlamentu zastupljena bolest koprofagija i da neki od njih to očigledno pokazuju u svojim nastupima. I to nije jedini. Da bismo sprečili da ovaj parlament bude mesto gde će se širiti zaraza nekih bolesti, ne govorim samo o malim i velikim boginjama, nego o koprofagiji, ili skatofagiji, prihvatite moj predlog.”

Bilo je onih koji su pitali Živkovića kako se zove bolest, on je ponovio, ali nije objašnjavao kakva je to bolest. Zato se postarao Marjan Rističević, koji je pet minuta posle toga rekao da je Živković poslanicima dao dijagnozu  „koprofagija” i dodao: „Rekao nam je, na srpskom, da jedemo g... Pa, ako bih to ja radio, rodbina gospodina Živkovića bi nosila crninu. On ima sreće, ne jedem žuto. O dijagnozama je pričao čovek s dijagnozom, koji je zbog psihijatrijske dijagnoze bio nesposoban za vojsku. I da se obratim na ruskom, tražim da se donese alko-metar, što Rusi kažu – u nas prosta skazali, eta aljkahornik. To je čovek koji se obradovao požaru, sa sigurnom dijagnozom, on je poslednji koji može da priča o dijagnozi.”

Prema enciklopedijama i rečnicima „u medicini, jedenje izmeta, obično vlastitog, javlja se kod težih psihičkih bolesti (na primer, hronične raspadnute šizofrenije) i kod težih urođenih ili stečenih intelektualnih defekata (imbecilnost, idiotluk). U rečnicima se, takođe, kaže: „Koprofagija je medicinski termin za konzumiranje fekalija. Korisno za slučajeve kada ste u finom, a opet ne previše medicinski obrazovanom društvu.”

Živković je termin „koprofagija” upotrebio da bi političke protivnike uvredio, a da izbegne kaznu za vređanje, koju predviđa poslovnik. I da je Marjan Rističević samo „preveo” šta je Živković rekao jer je, sasvim sigurno, malo onih koji su to znali, bilo bi dobro jer građani treba da znaju šta njihovi predstavnici govore u parlamentu. Time što je u nastavku na prostakluk odgovorio prostaklukom, pokazao je da nije mnogo odmakao od onoga kome je odgovarao. Svoju „dijagnozu” o oba aktera ove priče građani će dati na nekim narednim izborima.