Od Beograda do Zagreba vozom za tri sata

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović potpisala je danas sa ministrom mora, prometa i infrastrukture Hrvatske Olegom Butkovićem Memorandum o saradnji na unapređenju železničkog saobraćaja, koji predviđa zajedničku rekonstrukciju pruge Beograd-Zagreb. Memorandum je potpisan u Palati Srbija u prisustvu ministarke za evropske integracije Srbije Jandranke Joksimović.

Pruga je duga 412 kilometara i rekonstrukcijom će putovanje vozom na toj relaciji biti smanjeno sa sadašnjih sedam i po sati na nešto više od tri sata. Predsednici Srbije i Hrvatske Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović su u februaru u Zagrebu razgovarali o rekonstrukciji te pruge, nakon čega su resorna ministarstva dogovorila potpisivanje Memoranduma. To je prvi rezultat posete predsednika Srbije Vučića Hrvatskoj.

Memorandum predviđa saradnju na modernizaciji železničke infrastrukture, olakšavanje postupaka na železničkim graničnim prelazima između dve države, kao i zajednički nastup prema EU fondovima i drugim međunarodnim institucijama u vezi sa modernizacijom pruge Beogad-Zagreb, na Koridoru 10.

Deo pruge kroz Srbiju je dug 116 km i prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji su dostavljeni Tanjugu, planirana je rekonstrukcija oba koloseka na celoj deonici Golubinci - Šid, odnosno do granice sa Hrvatskom, kao i modernizacija dela od Rume do Šida. (Tanjug)

Mihajlović: Investicija za budućnost

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je da je Srbija finansijski stabilna država i da će moći da podnese teret rekonstrukcije i izgradnje železničke pruge Beograd-Zagreb, koji će srpsku stranu koštati 250 miliona evra.

Prema rečima njenog kolege, ministra infrastrukture Hrvatske Olega Butkovića, hrvatsku stranu će taj projekt koštati milijardu evra, pa Zagreb računa na evropsko sufinansiranje u tom projektu od 85 odsto.

Odgovarajući na pitanje novinara koliko će taj projekat koštati Hrvatsku i Srbiju, ali i koji je njegov značaj, ministarka Mihajlović je rekla da ovde ne treba biti reči o visini vrednosti projekta, jer on predstavlja investiciju za budućnost. Prema njenim rečima, ovaj projekat će se raditi fazno, tako da će biti dovoljno vremena da i jedna i druga zemlja obezbede sredstva.

„Iza svake infrastrukturne velike odluke, pogotovo, koje povezuju dve države, postoji politička odluka, pored one ekonomske odluke. Ako imamo jasan cilj i želimo da povežemo naše dve države i ponovo rekonstruišemo prugu, mi ćemo to i uraditi. Korak po korak, onoliko koliko su naši okviri, kada govorimo o finansijama”, ukazala je Mihajlović.

Ona je istakla da je infrastrukturno povezivanje osnova svakog razvoja i ponovila da će rekonstrukcija pruge skratiti vreme treretnog saobraćaja i putnika sa sedam i po na skoro četiri sata, te da će veća cirkulacija teretnih i putničkih vozova doprineti razvoju cele zemlje. Prema njenim rečima, sledeće nedelje će tehnička radna grupa jasno definistati šta još treba uraditi kako bi se izradila projektno-tehnička dokumentacija.

„Mi smo na našoj strani 7,5 kilometara rekonstruisali, ostalo nismo i treba da završimo projektno-tehničku dokumentaciju koja se procenju na osam do 10 miliona evra”, ukazala je ministarka.

Napominje da za mesec dana obe strane treba imati kompletnu sliku „ko šta radi, i šta je potrebno od dokumentacije”, da bi se, kaže, znali na koji način da apliciraju za EU fondove.

„Postoje određena dugovanja u železničkim preduzećima, pre svega srpskih prema hrvatskim, koja nisu u potpunosti resena i preduzeća imaju obavezu da u narednih mesec dana dogovore načine kako će se to rešiti”, ukazala je Mihajlović.

Mihajlović je najavila da će sledeći susret sa kolegom iz Hrvatske imati krajem maja, kada će biti presek stanja. Butković je istakao da će Hrvatsku rekonstrukcija pruge koštati oko milijardu evra, s obzirom da se veći deo pruge nalazi na Hrvatskoj strani.

„Koridor 10 je prevažan ne samo za Hrvatsku i Srbiju, već i za sve zemlje u okruženju i za EU. Nama je cilj vratiti i prevoz ljudi i tereta na taj koridor, naravno da je sa tom infrastrukturom puno teže”, rekao je Butković.

S obzirom da je ta pruga isplativa, Butković očekuje da će od EU dobiti sufinansiranje od 85 odsto, navodeći da taj procenat ipak zavisi od odluke EU. Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović je objasnila da kohezioni fondovi EU za razvoj infrastrukture predviđaju finansiranje i do 90 odsto za finansiranje projekata.

„Srbija je zemlja kandidat i imamo mogućnost da apliciramo za infrastrukturne projekte, posebno za regionalno važne infrastrukturne projekte iz nekoliko fondova, a to su Investicioni okvir za Zapadni Balkan, kao i novi instrument EU koji se zove Instrument za povezivanje Evrope, a koji će biti značajan i finansijski moćan izvor za finansiranje brojnih regionalnih infrastrukturnih projekata koji podržavaju razvoj transevropske saobraćajne mreže”, ukazala je Joksimović.

Ona je dodala da u sinergiji sa Hrvatskom možemo dobiti više novca i podsetila da Srbija sa Hrvatskom ima projekte u prekograničnoj saradnji u oblastima infrastrukture, životne srednine i transporta, za koje do kraja 2020. godine imamo na raspolaganje 35 miliona evra bespovratne pomoći. Prema njenim rečima, od tih projekata najveću korist će imati pogranične opštine u Srbiji i Hrvatskoj. (Tanjug)