Preki knjaz mekog srca

Na nedavnom predstavljanju u beogradskoj Biblioteci „Milutin Bojić”, istoričar Dejan Ristić je istakao da ova publikacija baca potpuno novo svetlo na naša saznanja i vrednosni sud o „knezu Milošu Velikom”.

„Naš uobičajeni doživljaj je da je knez Miloš Veliki bio veliki državnik, jedan od očeva nacije, ne toliko sklon ratovanju koliko pregovaranju, prirodno nadaren za politiku, ali i preka i autoritarna ličnost koja ne pristaje na ograničenje sopstvene vlasti. Za njega se vezuje više desetina političkih ubistava po njegovom nalogu, uključujući i eliminaciju istaknutih ustanika, najbližih saradnika, intelektualaca i crkvenih velikodostojnika. Bio je jedan od najbogatijih ljudi toga vremena u čitavoj Evropi. Smatra se da je bio nepismen”, istakao je Ristić.

Upravo zbog ove poslednje okolnosti, kneževa pisma je za tih 19 godina sastavljalo ukupno sedmoro pisara kojima je diktirao. U tim pismima, dodaje Ristić, dolazimo do jednog novog Miloša: izuzetno brižnog roditelja i deke, emotivnog i nežnog čoveka koji otvoreno iskazuje osećanja i bliskost prema deci i unucima. Mihailu tako savetuje da živi uredno i ne rasipa novac, a ćerki Petriji daje savete oko vaspitanja dece.

Kako kaže autorka, u prepisci su se svi srodnici Milošu obraćali sa „vi”, dok se Miloš deci obraćao s „ljubezna kćeri” i „ljubezni sine”. U potpisu je stajalo „vaš odani” ili „vaš blagonakloni roditelj”, uz obavezno navođenje titule – „knjaz Miloš Obrenović”.

„Za istoričare su posebno interesantna pisma ćerke Petrije, u kojima opisuje bunu iz 1848. i izveštava Miloša o postepenom jačanju antikarađorđevićevske struje u zemlji. Petrija (Perka) Bajić je oca sve vreme izgnanstva izveštavala i o raspoloženju u narodu, a pisala mu je i upozorenja da neki Lakić iz Rume po nalogu srpske vlade dolazi u Beč da ga ubije. Ona je vodila njegove ergele konja i finansije imanja. Perka mu je bila glas iz Srbije”, ističe dr Stanisavljević.

Jedno od pisama, poslato iz Vršca 1851. Petrija započinje sa „Vaša svetlost, premilostivejši babo”. „Što se nas tiče, nemam vam, svetli babajko, dobre vesti pisati”, piše Petrija objašnjavajući da je dva sina uspela da oslobodi vojske jer idu u školu, dok je za druga dva platila hiljadu forinti otkupa, što ne garantuje da neće biti regrutovani u slučaju potrebe. Perka piše i da „porez ne znamo di ćemo pre da platimo”, ali i da je iz kneževe ergele uspela da proda, „osim dva stara hata i šest kobila”. U odgovoru iz Hajdelberga, Miloš piše da „niste dobro učinili što mi niste javili za decu, dok niste novce položili” i savetuje Petriji da bar jednog sina svakako da u vojsku, posebno što bi „ako se dobro uzvlada, s vremenom bio oficir, pa ne bi ni to ništa falilo”. Naposletku navodi: „Ostajem vaš istiniti roditelj.”

U novogodišnjoj i božićnoj čestitki iz 1847. Miloš piše knezu Mihailu: „Želje vaše i čestitanje iz vašeg pisma uvideo sam, ljubezni sine, sa velikom radošću moga srca.” Čestitajući „post koji se približuje”, Miloš želi sinu da „u blagopolučnom zdravlju, veselju i u svakoj želji” dočeka i provede „nebrojenih takovih godina”.

Zbirka Joce Vujića

Prepiska Miloša Obrenovića samo je delić impozantne zbirke koju je veleposednik iz Sente i poznati bibliofil i dobrotvor Joca Vujić (1863–1934) zaveštao 1931. Univerzitetskoj biblioteci. Ovu bogatu riznicu čini 2.965 dokumenata napisanih na tri pisma i 13 jezika od 1581. do 1918. godine. Među njima su lične prepiske, sudska dokumenta, ugovori, priznanice, književni sastavi, telegrami... Njen deo je i arhiva kneza Miloša koju je najpre, s kućom i imanjem, nasledila porodica Bajić, u koju je kneževa ćerka Petrija bila udata i prenela je u svoj dom u blizini Temišvara. Kada je kasnije porodica prodala imanje, Joci Vujiću se pružila prilika da otkupi arhivu 1925. godine.