U manastiru Pinosava sahranjeni skeletni ostaci iz 11. veka
Smederevska Palanka – Kada je još početkom osamdesetih godina prošlog veka zaorao svoju njivu na potezu Čitluk u selu Kusadak kod Smederevske Palanke, Radmilo Jakovljević našao se u čudu. Ovaj meštaninn je u svojoj oranici otkrio ljudske skelete. Odmah je prijavio nadležnima, a arheolozi su nakon iskopavanja, u junu 1983, ustanovili da se baš na tom mestu nalazi srednjovekovna nekropola. Otkriveno je deset celih i šest devastiranih skeleta. Od očuvanih, utvrđeno je da su četiri dečja, tri muška, dva ženska skeleta, dok je jedan neutvrđenog pola.
– Iskopavanja su vršena pod rukovodstvom arheologa Ratka Katunara, dok je antropološku obradu skeleta izvršila Slavica Krunić. Na osnovu njihovih položaja i grobnih priloga izvršeno je datovanje i kulturna pripadnost. Zaključeno je da su u pitanju pripadnici hrišćanske vere i da hronološki pripadaju periodu od 11. do 13. veka. Mnogi nalazi iz okoline ukazuju na postojanje srednjovekovnog naselja na toj teritoriji u kojem je bio srpski živalj – navodi se u izveštaju sa terena Arheološkog odeljenja Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci.
Kako nije bilo moguće vratiti ih u njivu koja se obrađuje, skeletni ostaci završili su u arheološkom depou palanačkog muzeja. I tamo su ostali punih 35 godina. Tek ove godine odlučeno je da se posmrtni ostaci napokon vrate u zemlju.
– Budući da etički kodeks za muzeje ne navodi jasne procedure o upotrebi i izlaganju ljudskih ostataka, osim da se poštuje mišljenje zajednice kojoj pripadaju, do danas je to pitanje ostalo otvoreno. Naš muzej je u više navrata dobijao nedvosmislene stavove publike po ovom i sličnim pitanjima, što nas je, između ostalog, i navelo na ovakav korak. U isto vreme, kako su izvršene sve antropološke i druge analize kostiju, smatrali smo da su se iscrpela sva svedočanstvena svojstva „materijala”, te da posmrtni ostaci nadalje treba da budu čuvani u zemlji, a ne u muzeju – kaže za „Politiku” Stevan Martinović, direktor Narodnog muzeja Smederevska Palanka.
Tako je i učinjeno. Skeletni ostaci sa srednjovekovne nekropole Čitluk u Kusatku pohranjeni su 9. marta u dvorištu manastira Pinosava u istom selu, prema dogovoru sa igumanom Petrom Dragojlovićem. Ali, ovom činu prethodila je procedura. Muzej je najpre morao da pribavi dozvole nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu, kao i blagoslov episkopa šumadijskog. I uspeli su u tome.
– Zavod je naložio da grobno mesto bude južno od same crkve. Na tom omanjem platou ne postoji nijedno vidno grobno mesto, tako da je ukop distanciran od postojeće nekropole, koja se nalazi istočno od oltarske apside. U skladu sa crkvenom tradicijom, skeletni ostaci su potapani u belo vino, pre polaganja u sanduk. Potom je očitano opelo po pravoslavnim pravilima, nakon čega je sanduk položen u raku. Postavljen je krst, a u narednom periodu biće formirana nadgrobna ploča sa svim neophodnim podacima, navodi se u izveštaju palanačkih arheologa.
Sekundarno pohranjivanje skeletnih ostataka sa arheoloških iskopavanja nije česta praksa u Srbiji. Arheološko odeljenje Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci praktično se našlo u nekoj vrsti pionirskog poduhvata, pri čemu su ispoštovana sva etička, moralna i crkvena pravila.
Srednjovekovna nekropola kod Kusatka otkrivena je u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka na brežuljku, koji je udaljen oko tri kilometra od tog sela, sa leve strane starog puta Kusadak – Glibovac – Smederevska Palanka, iznad izvora Čitluk.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
