Od boja na Če­gru do Ko­šara

– Bur­na isto­ri­ja i mno­go do­ga­đa­ja na ovim pr­o­sto­ri­ma na­la­žu nam da na­šim po­tom­ci­ma osta­vi­mo sve sa­ču­va­ne i pr­o­na­đe­ne tra­go­ve bo­ga­te i bur­ne pr­o­šlo­sti na­šeg na­ro­da. Za­to sam pre dve i po go­di­na svo­jim sa­rad­ni­ci­ma re­kao da će­mo ure­di­ti pr­o­stor u ko­jem će mo­ći da se upo­zna­ju s tom isto­ri­jom, da će­mo na­pra­vi­ti spo­men-so­bu po mo­de­lu po­sto­je­će u Vra­nju. Isto­ga da­na ko­le­ga­ma sam re­kao i da će­mo se svi an­ga­žo­va­ti van rad­nog vre­me­na i da ne oče­ku­ju ni­ka­kvu nov­ča­nu na­dok­na­du za to. Pri­hva­ti­li su i evo nas pred sko­ro za­vr­še­nim vred­nim pr­o­jek­tom ko­ji, na­dam se, ni­ko­ga ne­će osta­vi­ti rav­no­du­šnim. Čvr­sto ve­ru­jem da će sva­ki naš gra­đa­nin, sva­ki naš su­na­rod­nik ko­ji bu­de do­šao da vi­di šta smo ura­di­li po­sle obi­la­ska ove spo­men-so­be na če­ti­ri spra­ta i na od­la­sku mo­ći da ka­že „Maj­ko Sr­bi­jo, vo­li­mo te”.

Iz­u­zet­na po­stav­ka, na­sta­vlja ge­ne­ral Si­mo­vić, go­vo­ri o isto­ri­ji Ni­ša i ce­le Sr­bi­je u sred­njem ve­ku, pre­ko Pr­vog srp­skog ustan­ka i bo­ja na Če­gru, do NA­TO agre­si­je i Kop­ne­ne zo­ne bez­bed­no­sti:

– Us­pe­li smo da obez­be­di­mo pre­ko 12.000 fo­to­gra­fi­ja, 1.350 tek­sto­va, oko 300 ka­ra­ta i ski­ca, 250 rat­nih za­sta­va i ozna­ka, voj­ne uni­for­me iz pr­o­šlo­sti, na­o­ru­ža­nje i voj­nu opre­mu ko­ji go­vo­re ko­li­ko je bo­ga­ta isto­ri­ja na­še dr­ža­ve, ali i ju­nač­ke i he­roj­ske Srp­ske voj­ske. Ob­ra­di­li smo sve ra­to­ve i oru­ža­ne su­ko­be od sred­njeg ve­ka, pre­ko srp­skih usta­na­ka u 19. ve­ku i oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va u 20. ve­ku do NA­TO agre­si­je i Kop­ne­ne zo­ne bez­bed­no­sti. Po­seb­nu po­čast u spo­men-so­bi uka­za­li smo stra­da­lim voj­ni­ci­ma, sta­re­ši­na­ma i ci­vi­li­ma u ra­to­vi­ma na pod­ruč­ji­ma biv­še SFRJ i na­ro­či­to na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Od pr­ve žr­tve JNA na voj­nom tran­spor­te­ru u Spli­tu, voj­ni­ka Sa­še Ge­šov­skog iz Ka­va­da­ra­ca u Ma­ke­do­ni­ji, pre­ko voj­ni­ka stra­da­lih u Tu­zlan­skoj ko­li­ni i Do­bro­vo­ljač­koj uli­ci u Sa­ra­je­vu, do ne­za­bo­rav­nih ju­na­ka s Ko­ša­ra i Pa­štri­ka. U spo­men-so­bi su i se­ća­nja na tri slu­žbe­ni­ka am­ba­sa­de Ki­ne, na 16 rad­ni­ka RTS-a i 79 stra­da­lih ma­li­ša­na me­đu ko­ji­ma ima i al­ban­ske de­ce. A po­red srp­skih, u spo­men-so­bi su za­pi­si o fran­cu­skim, grč­kim, bri­tan­skim i ru­skim voj­ni­ci­ma iz Pr­vog i Dru­gog svet­skog ra­ta, kao i ime­na i pre­zi­me­na stra­da­lih na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji od do­la­ska Kfo­ra do da­nas, kao i svih ote­tih i ne­sta­lih u ju­žnoj srp­skoj po­kra­ji­ni. Po­seb­no me­sto u ovom pr­o­sto­ru ko­ji se sa­mo zo­ve spo­men-so­bom, ali je de­fi­ni­tiv­no mno­go vi­še od to­ga – pra­vi mu­zej, do­bi­le su ci­vil­ne žr­tve to­kom NA­TO agre­si­je na na­šu otadž­bi­nu Sr­bi­ju – re­kao nam je ge­ne­ral Si­mo­vić.

U spo­men-so­bi Ko­man­de Kop­ne­ne voj­ske, u po­seb­nom pr­o­sto­ru zgra­de, sme­šten je ku­tak po­sve­ćen naj­u­spe­šni­jim Ni­šli­ja­ma i lju­di­ma ko­ji su ži­ve­li i stva­ra­li u Ni­šu, od Ste­va­na Srem­ca, pre­ko Bran­ka Milj­ko­vi­ća do sa­vre­me­ni­ka u obla­sti knji­žev­no­sti, u li­kov­noj, film­skoj i po­zo­ri­šnoj umet­no­sti, mu­zi­ci, spor­tu, obra­zo­va­nju i oni ko­ji su u pr­o­šlo­sti bi­li uspe­šni u me­di­ji­ma.