Turska planira vojni upad i u Irak
U Ankari su odbacili zahtev Evropskog parlamenta da odmah prekine vojnu operaciju „Maslinova grančica” u Afrinu u Siriji i ističu da se neće zaustaviti sve dok ne iščupaju korene teroristima u regionu. U turskoj vladi najavljuju da će se u saradnji sa Bagdadom obračunati sa „ekstremistima”, to jest kurdskim borcima, i na severu Iraka pošto u tamošnjim planinama oni imaju baze odakle povremeno napadaju ciljeve u jugoistočnoj Anadoliji.
„Mi se nećemo povući iz Afrina sve dok ne završimo započeti posao, dok se ne obračunamo sa teroristima... Turska je primila 3,5 miliona izbeglica iz Sirije i pitam Evropski parlament: A šta ste vi uradili da nam olakšate taj teret? Ništa! Vi nemate pravo da bilo šta kažete Turskoj. Vaše reči ulaze na jedno a izlaze na drugo uho”, izjavio je predsednik Redžep Tajip Erdogan, komentarišući najnoviju rezoluciju EP u kojoj se izražava „duboka zabrinutost” zbog kršenja međunarodnog prava i traži hitno povlačenje turske vojske iz Afrina u kome se svakodnevno broje mrtvi i ranjeni: među Kurdima, civilima, turskim vojnicima i borcima domaćih opozicionih grupa koje se bore protiv režima Bašara el Asada.
Turska armija je 20. januara, uprkos protivljenju zvaničnog Damaska, započela veliku prekograničnu operaciju „Maslinova grančica” kako bi se u provinciji Afrin, na severu susedne zemlje, obračunala sa „kurdskim teroristima” koji navodno ugrožavaju bezbednost i teritorijalni integritet Sirije i Turske. Prema poslednjim izveštajima, dosad je „neutralisano” 3.530 „terorista”, pre svega pripadnika kurdskih Jedinica za zaštitu naroda u Siriji. Prema nepotpunim računicama lokalnih medija, za dva meseca poginulo je oko pedeset turskih vojnika, dok je nekoliko stotina ranjeno. U organizaciji Hjuman rajts voč upozoravaju da svakodnevno stradaju i civili, ali u Ankari za to optužuju Kurde koji ih navodno koriste kao „živi štit”.
U Turskoj tvrde da je pitanje vremena kada će Afrin pasti, ali operacija „Maslinova grančica” će potrajati sve dok se ne očiste svi džepovi otpora kurdskih boraca na severu Sirije. U vladi u Ankari već najavljuju da se na tome neće zaustaviti, da će borbu protiv terorista preneti i u susedni Irak.
„Mi smo u bliskim kontaktima sa vladom u Bagdadu kako bismo dogovorili zajedničku kontraterorističku operaciji u toj zemlji. Na taj način želimo da kompletno eleminišemo pripadnike Islamske države, a pre svega Radničke partije Kurdistana (PKK)”, kaže šef diplomatije Mevlut Čavušoglu.
Turski avioni su i dosad povremeno bombardovali položaje PKK na severu Iraka: u oblasti Gara, Zapa, Avasina i na planini Kandil. U Bagdadu su ranije zbog toga protestovali jer su to doživljavali kao ugrožavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Ali, posle nedavnog referenduma iračkih Kurda o nezavisnosti na severu zemlje, Bagdad i Ankara su „zakopali ratne sekire” i počeli da doživljavaju pripadnike tog naroda kao zajedničku opasnost protiv koje se treba boriti udruženim snagama. Zajedničke antiterorističke operacije bi mogle da počnu, kako otkrivaju istanbulski mediji, posle parlamentarnih izbora u Iraku koji se održavaju u maju.
U Ankari se veruje da će do tada biti okončana operacija „Maslinova grančica” u Siriji. Pogotovo ukoliko se postigne dogovor sa Vašingtonom oko povlačenja sirijskih Kurda iz mesta Manbiž u kome i Amerika ima svoje vojnike koji podržavaju sirijske opozicione grupe koje u konačnom raspletu sedmogodišnje krize traže odlazak predsednika Asada.
Vlada u Ankari sada pokušava da iskoristi prećutnu saglasnost Amerike i Rusije oko operacije „Maslinova grančica” kako bi zadala konačni udarac Kurdima koji se u regionu decenijama žrtve igara velikih sila. Pored Bagdada, ona u tome uživa i podršku Teherana, koji takođe ima problema sa kurdskim separatistima u pograničnom području prema Turskoj. U tom regionu živi, razdvojeni u četiri zemlje, više od 25 miliona pripadnika tog naroda koji nikad nije imao svoju državu.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
