Za 10 dana uhapšeno troje policajaca

Njegova uloga bila je da prenosi skank, jer ga niko nije zaustavljao niti pretresao. U trenutku kada su ga uhapsili on je u svom automobilu bio sa suprugom i detetom, a u vozilu je tom prilikom nađeno pet kilograma droge.

Podsetimo i na nedavni slučaj hapšenja policijske službenice Uprave za upravne poslove u Beogradu koja se tereti da je primila mito. Ona je 8. marta privedena zbog sumnje da je sa još jednom osobom omogućila strancima upis u knjigu državljana Srbije, iako neki od njih nisu ispunjavali zakonom predviđene uslove za to. Ovaj slučaj preuzelo je posebno odeljenje za suzbijanje korupcije pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Pre manje od mesec dana uhapšena su petnaestorica graničnih policajaca iz Dimitrovgrada zbog sumnje da su sa carinikom koji je takođe priveden od decembra 2016. do avgusta 2017. godine na graničnom prelazu Gradina omogućavali određenim osobama da preko državne granice prenose robu čiji je promet zabranjen ili ograničen, saopšteno je tada iz MUP-a.

Iako su u poslednjih desetak dana učestala hapšenja čuvara reda zbog kršenja zakona, takvih slučajeva bilo je i u minulim vremenima. Krajem 2017. u akciji MUP-a u saradnji sa Sektorom unutrašnje kontrole policije privedeno je šest policajaca na graničnom prelazu Gradina, zbog sumnje da su zloupotrebili položaj i primali mito.

„Često čujemo da je zbog mita iza rešetaka završio veliki broj policajaca, carinika ili nekih drugih državnih činovnika. Međutim, ne možemo se zadovoljiti samo hapšenjem ljudi koji su počinili ’sitna’ krivična dela, bilo da su to mali iznosi u korupciji ili dilovanje droge u nekim manjim količinama, a da se iza toga valja ogromna količina droge preko navijačkih grupa i vođa navijača koji su zaštićeni, pre svega od političara, a potom i od nekih visokih činovnika u policiji”, smatra kriminolog Dobrivoje Radovanović.

Da nema nijedne policije u svetu bez kriminala u svojim redovima uveren je i beogradski advokat Božo Prelević koji je bio i koministar policije u prelaznoj vladi 2000. godine. One se razlikuju samo po tome da li imaju jaku unutrašnju kontrolu ili nemaju nikakvu, dodaje on.

„Reformom policije 2001. godine jedna od tema bila je jaka unutrašnja kontrola u toj službi. Ali nisam primetio da je to nekome odgovaralo do sada. Služba unutrašnje kontrole je jako loša i u nedavnim slučajevima nisu oni otkrili policajce već je kriminalistička policija jureći za počiniocima pronašla i policajce”, smatra Božo Prelević.

Sektor unutrašnje kontrole (SUK) MUP-a Srbije ima ovlašćenja da „lovi” korumpirane policajce. Takođe, ovaj sektor u svom radu koristi razne metode za praćenje sumnjivih policajaca, kao i takozvani test integriteta.

SUK je i u obavezi da objavi svoj godišnji izveštaj o radu. Za prošlu godinu još nije objavljen, a na sajtu ministarstva javno je dostupan ovaj dokument za 2016. U njemu se navodi da je tokom te godine SUK podneo 201 krivičnu prijavu i četiri izveštaja kao dopune krivičnih prijava. Ovim prijavama obuhvaćena su 183 policijska službenika, što je za 5,7 odsto više nego u 2015. godini. U odnosu na ukupan broj otkrivenih krivičnih dela u MUP-u 75,7 odsto su krivična dela sa elementima korupcije. Najveći broj prijava u MUP-u podnet je protiv saobraćajnih policajaca (45 odsto). Slede oni koji se bave opštim i upravnim poslovima, a zatim granična i kriminalistička policija. „Politika” je zatražila od MUP-a i najnovije podatke u vezi sa krivičnim prijavama i disciplinskim postupcima protiv policajaca, ali nam je rečeno da ih trenutno prikupljaju iz policijskih uprava širom Srbije.