Trampa napadaju zbog čestitke Putinu

Juče je obelodanjeno da je američki predsednik odlučio da prenebregne i preporuke pomoćnika koji su mu savetovali da obavezno osudi nedavno trovanje bivšeg ruskog špijuna u Velikoj Britaniji, slučaj u kome su Moskvu osudili i Vašington i London.

Pošto su Putinu već u pobedničkoj noći počele da stižu čestitke svetskih lidera, prolazilo je vreme, a Vašington se nije oglašavao. Bela kuća je u utorak saopštila da „nije iznenađena ishodom”, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da to što iz Bele kuće nije stigla čestitka ne smatraju neprijateljskim činom.

Rusi nisu pridavali veliki značaj najavi iz Bele kuće da Tramp ne planira da pozove telefonom Putina. Peskov je rekao da neko zbog rasporeda ne može da pozove, a neko iz drugih razloga. „Ne treba ništa preuveličavati”, rekao je Putinov portparol i dodao da je „jutro pametnije od večeri”.

Kada je to jutro osvanulo i Tramp, dva dana posle pobede, zaista pozvao Putina, telefonski razgovor je ocenio kao „veoma dobar”, što je podstaklo nove kritike na račun američkog predsednika, koji već trpi pritisak zbog istrage o ruskom mešanju u američke predsedničke izbore i kontakte Trampu bliskih ljudi sa ruskim zvaničnicima.

Mnogi analitičari su u tome videli malu igru između dve sile, ali još više ih je u tom gestu učitao navodni dogovor o kome se u javnosti nije govorilo: da će Tramp i Putin javno pokazivati zategnute odnose dok će u nekim ključnim oblastima raditi na približavanju stavova.

Tramp je, izuzev što je Putinu poželeo dobre želje tokom novog šestogodišnjeg mandata, razgovarao sa njim i o kontroli oružja, bezbednosnoj situaciji u Siriji i Severnoj Koreji, ali su dogovorili i susret „u ne tako dalekoj budućnosti”. Prema rečima Sare Sanders, sekretara Bele kuće za štampu, ništa detaljnije nije dogovoreno u vezi sa tim susretom; nije bilo reči o slučaju „Skripalj”, a informacije o Siriji i Severnoj Koreji su dostavljene predsedniku u pisanoj formi pre poziva. Istog dana šef Pentagona Džejms Matis je rekao da je Rusija odlučila da postane „strateški protivnik” SAD i da to pokazuje sve ono što se desilo u Velikoj Britaniji, Ukrajini, na Krimu i, kako je rekao Matis, spisak se dopunjuje.

Sada više niko ne zna da li je Tramp uopšte pročitao pripremljene beleške ili je govorio ono što je planirao – ili je možda bacio pogled na beleške i preskočio one teze koje je smatrao nepodobnim.

Stav establišmenta najbolje ilustruje prekor senatora Džona Mekejna, predsedavajućeg Odbora oružanih snaga Senata, koji je na „Tviteru” napisao: „Američki predsednik ne vodi ’slobodni svet’ čestitajući diktatorima pobedu na lažnim izborima. Učinivši to Vladimiru Putinu, predsednik Tramp je uvredio svakog ruskog državljanina kome je uskraćeno pravo glasa na slobodnim i poštenim izborima.” Lider republikanske većine u Senatu Mič Mekonel distancirao se od Trampove čestitke.

Upitana za komentar o ovim kritikama, Sandersova je naglasila da je Trampov gest normalan potez, da su to učinili lideri Francuske i Nemačke, da je to učinio i bivši predsednik Barak Obama kada je Putinu čestitao pobedu 2012. godine.

Kako su čestitke na izborima postale geostrateški pokazatelji odnosa, svetski analitičari su procenili da su Angela Merkel i Emanuel Makron „procedili čestitku Putinu kroz zube”. U sličnoj situaciji kao Tramp našao se predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, koji je za razliku od predsednika Saveta Donalda Tuska čestitao pobedu Putinu naglasivši da će uvek biti partner u unapređenju bezbednosne saradnje sa Kremljom. „Uvek sam tvrdio da su pozitivni odnosi između EU i Ruske Federacije presudni za bezbednost našeg kontinenta”, naveo je Junker u pismu Putinu koje je podelio na „Tviteru”.

Njegovo pismo su poslanici Evropskog parlamenta nazvali sramnim, a on se našao na udaru jer „nije vreme za čestitke Rusiji”, koja je pod režimom sankcija zbog aneksije Krima, optužena je za sajber napade na nekoliko članica EU i agresivan napad nervnim gasom koji je ocenjen kao napad na Veliku Britaniju.