Sremski Karlovci kao srpski Hajdelberg
Ono što je za Nemce Hajdelberg, za Francuze Sorbona, za Mađare Pečuj, to bi za Srbiju mogli da budu Sremski Karlovci, najavljuje za „Politiku” Mladen Šarčević, ministar prosvete. On dodaje da je već započeo pregovore kako bi se od ovog vojvođanskog mesta napravio srpski akademski centar. Ukoliko se ostvari njegova vizija, varoš nadomak Novog Sada postaće univerzitetski grad, prvenstveno namenjen strancima koji žele da studiraju u Srbiji. Studentski kvart bi se prostirao na otprilike 10.000 kvadratnih metara, a svetski ugled bi sticao bogatom ponudom studijskih programa na engleskom jeziku.
Kako nezvanično saznajemo, veći deo zemljišta i objekata koji bi se našli u univerzitetskom gradu pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC), pa i nije čudo što je ministar prosvete pre neki dan bio u poseti kod vladike sremskog Vasilija i, kako kaže, s njim porazgovarao o ovim planovima.
Mladen Šarčević (Foto Ž. Jovanović)
Ministar ima u vidu da su mnogi evropski univerziteti, ili njihovi delovi, izmešteni upravo na takve lokacije kakvi su kod nas Sremski Karlovci. Za primer uzima Mađare, koji su ovu ideju sproveli u Pečuju.
– Doduše, oni su u taj grad uložili čak 75 miliona evra. Ali su zato ove godine duplirali broj tamošnjih studenata, bez obzira na činjenicu da godina studiranja medicine u Pečuju košta 15.000 evra. Ostvarenjem ove ideje Srbija dobija mali univerzitetski grad, u kome bi da na jednom mestu pokazala ono što je najkvalitetnije i najvrednije u našem obrazovanju – naglašava Šarčević i dodaje da interesovanje studenata iz zemalja koje se tradicionalno zanimaju za akademsko obrazovanje u Srbiji ne jenjava.
To su, navodi Šarčević, pre svega države severne Afrike i Bliskog istoka, ali i Grčka i Kina, s kojom se sklapa sve više obrazovnih bilateralnih dogovora. On dodaje da će pokušati da privuku i studente iz Rusije, uz napomenu da su ovo zemlje čiji su se studenti nekada rado školovali kod nas. Ministarstvo je zato nedavno i pokrenulo inicijativu „Studiraj u Srbiji” i formiralo radnu grupu koja trenutno pravi koncept kojim će privući inostrane akademce na ovdašnje akreditovane studijske programe na engleskom jeziku. Na prvom sastanku dogovorena je izrada kataloga tih studijskih programa, koja se privodi kraju i uskoro će se deliti na sajmovima obrazovanja, u stranim ambasadama i prilikom poseta stranih delegacija.
– Ministarstvo prosvete radi projekat internacionalizacije visokog obrazovanja. Interesovanju za studije u našoj zemlji doprinosi pozicija Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi, ali i rangiranje univerziteta u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Srbija u svetu ima veoma prepoznatljivu ulogu u elektrotehnici, robotici, medicini i poljoprivredi. To treba iskoristiti. Ne mislim samo novčano, iako je zarada koju će doneti strani studenti jedan od motiva stvaranja univerzitetskog centra u Sremskim Karlovcima, mnogo je važniji ugled koji država stiče time što promoviše kvalitetno obrazovanje – naglašava Šarčević i navodi razloge zašto će baš Sremski Karlovci poneti titulu „srpske Sorbone”.
Za to je najpre bio presudan njihov izuzetan geografski položaj na padinama Fruške gore, u blizini Novog Sada, glavnog grada, Dunava i brze pruge Beograd–Budimpešta, što ga čini saobraćajno pristupačnim.
– Mnogi važni istorijski događaji počinjali su s tog mesta, od Karlovačkog mira pa nadalje. Taj gradić je na jednoj lokaciji objedinio neprocenjivu biblioteku kakva je ona u najstarijoj gimnaziji u zemlji, Patrijaršijski dvor, zgradu nekadašnje pravoslavne banke, Stefaneum, ali i mnoge druge nekada bitne objekte. O turističkom potencijalu je nepotrebno govoriti jer Karlovce godišnje poseti između 150.000 i 200.000 turista – ističe ministar Šarčević.
Vladika sremski Vasilije: Bogom dano mesto za akademce
Vladika sremski Vasilije kaže da ova priča nije od juče i da svi Karlovčani očekuju od države, ali i crkve, da od njihovog mesta stvore blagougodan univerzitetski gradić, koji bi on najpre uporedio s engleskim Oksfordom. Prema njegovim rečima, Sremski Karlovci su „Bogom dano mesto za to” jer se u njima dogodilo „mnogo istorijskih zbitija”. U njih ubraja proglašenje Karlovačke mitropolije 1713. godine i Srpske Vojvodine 1848, kao i ujedinjenje SPC i uspostavljanje Srpske patrijaršije 1920. A znamenje božje je, kaže, čak i to što je baš u Patrijaršijskom dvoru reditelj Puriša Đorđević snimao film „Hemingvej”.
– Potrebno je mnogo rada za ostvarenje te ideje i ako već jednom ne počnemo nešto da osmišljavamo, nema ništa od toga. Sremski Karlovci su centar duhovnog, kulturnog i nacionalnog bića čitave Vojvodine, srpska Mesopotamija, ugneždena između dve reke. Ne bi bilo zgoreg da to ubavo mesto puno istorije, duhovnosti, kulture i znamenitosti, nastalo između dva velegrada, bude akademski centar koji bi odisao i religioznom harizmom jer u zaleđu ima skupinu od 22 fruškogorska manastira. Samo, ne mogu zdanja koja su u imovini crkve tek tako da postanu deo univerzitetskog grada, prema principu: seli ministar Šarčević i vladika Vasilije i dogovorili se. Moramo o tome da razgovaramo sa Svetim arhijerejskim sinodom i njegovom svetošću patrijarhom Irinejom, da on to blagoslovi – ističe vladika sremski i dodaje da je neophodan detaljan dogovor crkvenih i državnih vlasti o razvoju školstva u Sremskim Karlovcima.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
