Virtuelne pretnje sve češće
Policija i tužilaštvo rade na utvrđivanju svih okolnosti u vezi sa pretnjama koje su upućene saradnicima Fondacije „Tijana Jurić”Policija i Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal intenzivno tragaju za Bojanom B. (42) za koga se sumnja da je sa društvene mreže „Fejsbuk” uputio direktne pretnje Saši Živanoviću, doskorašnjem načelniku Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije i Vladi Arsiću koji je objavio knjigu „Amargedon”, inače saradnicima Fondacije „Tijana Jurić”.
Osumnjičeni, koji je trenutno nedostupan srpskim organima, pretnje je uputio ne skrivajući svoj identitet, a zbog toga što je njegov slučaj (pravnosnažno osuđen za prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog sadržaja i iskorišćavanje maloletnika za pornografiju i ugrožavanje sigurnosti) predstavljen kao primer u radionicama o bezbednosti dece na internetu koje je organizovala pomenuta fondacija. Bojan B, kako „Politika” nezvanično saznaje, nalazi se na Kosovu gde se krije posle izricanja kazne zatvora od tri godine.
U poruci koju je poslao preko „Fejsbuka”, osumnjičeni je, obraćajući se Arsiću, napisao: „Moji ljudi te prate na svakoj prezentaciji na kojoj pokazuješ moje slike. Zaigrao si se g.... udbaško, ali nećeš još dugo ni ti ni Saša Živanović”.
Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić” kaže za „Politiku” da je u konkretnom slučaju Bojan B. pokazao izuzetnu bahatost i beskrupuloznost jer je pretio nedavno penzionisanom rukovodiocu MUP-a.
– On je pravnosnažno osuđen jer je mamio devojke, nagovarao ih da se slikaju, a potom takve fotografije distribuirao. Od osnivanja, a naročito danas, Fondacija„ Tijana Jurić” se zalaže za javni registar pedofila kako bi roditelji znali od koga njihovoj deci preti opasnost. Pre nekoliko meseci je u Poljskoj objavljen javni registar u kojem se nalaze imena čak 900 pedofila. Ne znam zašto bi bio problem da se to uradi i u Srbiji – navodi Jurić.
Specijalni tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković kaže za naš list da su pretnje koje se upućuju preko društvenih mreža, nažalost, česte. Prema njegovim rečima, isto je da li je neko ovo delo počinio koristeći računar ili „uživo”.
– Oni koji upućuju pretnje preko društvenih mreža misle da su zaštićeni iza ekrana i tastature. Praksa i zakon, međutim, pokazuju suprotno. Svaka pretnja ili neprimereni sadržaj može da izazove krivično pravno dejstvo. Ukoliko se neko lice osećalo ugroženo zbog pretnji koje su mu upućene, svejedno je da li je to urađeno „lično” ili preko računara. Najbitnija je zaštita oštećenih – kaže Stamenković.
Pravila u vezi sa dužinom trajanja postupaka koji se pokreću zbog pretnji upućenih preko interneta – nema. Stamenković ističe da Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal ima izuzetno dobru saradnju sa inostranim organima krivičnog gonjenja i provajderima. Ima, međutim, i slučajeva kada ova saradnja izostane.
– Kazne koje se izriču izvršiocima krivičnih dela preko računarskih mreža su različite. Zavise od načina na koji je delo izvršeno, ali i samog izvršioca. Ukoliko je izvršilac dela povratnik izriče mu se stroža kazna. Imali smo slučajeve u kojima su izricane i višegodišnje efektivne kazne zatvora – navodi tužilac za visokotehnološki kriminal.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
