Meksički obračun na Bliskom istoku

Bliži se i 12. maj, kada će Tramp odlučiti da li će razvrgnuti sporazum koji je onemogućio Irancima da proizvedu takvu bombu u narednih desetak godina. Trampovoj sklonosti da pocepa sporazum, za koji smatra da je nedovoljno oštar, podilaziće i antiiranski jastrebovi i protivnici tog akta, Majk Pompeo, nedavno unapređen u državnog sekretara, i Džon Bolton, upravo postavljen za savetnika za nacionalnu bezbednost.

Pošto bi to poguralo Iran ka ponovnom radu na nuklearnom projektilu, evropska diplomatija nastoji da očuva sporazum. Ministri spoljnih poslova Nemačke i Francuske prethodnih dana su bili u Izraelu, gde su, prema „Harecu”, došli po podršku vlade Benjamina Netanijahua za ideju da se sporazum o nuklearnom oružju „popravi” tako što bi Iranu bile zavedene sankcije i na razvoj balističkih projektila, kakvi mogu poneti i nuklearno punjenje. Ta vrsta raketa je ostala van sporazuma, ali nije sigurno da bi ovakva dopuna zadovoljila Trampa, pa ni Izraelce.

Usred ovih preganjanja, prošle nedelje je Izrael prvi put priznao ono za šta se znalo otkako se desilo 2007. godine – da je bombardovao sirijski nuklearni reaktor kako ta država, s kojom nikad nije potpisao primirje, ne bi proizvela bombu. Netanijahu i njegovi ministri naglasili su da će vlada u Tel Avivu opet izdati takvo naređenje ako se Izrael nađe u opasnosti. Pretnja se podrazumevala jer je sa sličnim obrazloženjem izraelska vojska već gađala proiranske snage u Siriji tokom aktuelnog rata. Ovih se dana podgreva i stara priča, koju je pre tri godine objavio „Špigl”, da se u okolini Damaska ponovo gradi nuklearno postrojenje.

Nejasnije je kako bi Izrael reagovao na eventualnu nuklearnu bombu Saudijaca. Njih i Izraelce spaja odnos prema Iranu, ali Rijad još nije ni priznao izraelsku državu. Istina, šuška se da je kuća Sauda spremna da pusti Palestince niz vodu radi saradnje s Izraelom protiv Irana, kao i oko ekonomskih poduhvata. I Izraelci su poručivali da su voljni na takvu kooperaciju.

Ali, stara podozrenja nisu još mogla biti sasvim otklonjena, tako da je verovatno da Izrael nije raspoložen da izgubi tu stratešku prednost da je jedina bliskoistočna država sa nuklearnim oružjem. I „Harecovi” izvori tvrde da izraelski političari traže od Trampa da ne proda Saudijcima nuklearnu tehnologiju bez preduslova koji bi ih sprečili u konstrukciji  bombe. S obzirom na celokupnu istoriju odnosa među njima, Izrael, Iran i Saudijska Arabija bi, svi naoružani atomskim projektilima, opasno ličili na postavku „meksičkog obračuna”: onog u kojem se svi međusobno drže na nišanu i nema načina da bilo ko, čak i ako prvi povuče obarač, ostane živ. Možda bi im se pridružili i Ujedinjeni Arapski Emirati, jer su njima SAD nuklearnu tehnologiju prodale sa preduslovima protiv atomske bombe te bi, ako to ne bi važilo za Saudijce, UAE dobili izgovor da sebi razvežu ruke.

I Trampu nude izgovor. Saudijski ministar energetike Halid el Falih je izjavio da, u slučaju da ih Amerikanci odbiju, Rijad ima i druge „međunarodne partnere s kojima može raditi”. Rusija, Kina, Južna Koreja i drugi se takođe nude za izgradnju civilnih nuklearnih postrojenja u Saudijskoj Arabiji. Pakistan nije zvanično među njima, ali bi i on zbog veza sa Saudijcima mogao doći u obzir. Nuklearne bombe u rukama i Iranaca i Saudijaca i Izraelaca, ako ne još i UAE, ionako zvuče kao još košmarnija verzija pakistansko-indijskog scenarija.