Stečajevi traju po pet godina

Poboljšan je položaj obezbeđenih poverilaca u smislu olakšanja primene instituta ukidanja moratorijuma, učešća obezbeđenih poverilaca u organima stečajnog postupka, učešća obezbeđenih poverilaca u postupku unovčenja imovine stečajnih dužnika.

– Shodno načelu da stečajni upravnik radi u najboljem interesu poverilaca uveden je institut koji omogućava da poverioci tokom celog stečajnog postupka kontrolišu rad stečajnog upravnika i shodno tome utiču na izbor istog.

Jedan od ključnih nedostataka postojećeg stečajnog okvira odnosi se na položaj razlučnih poverilaca – navode u ministarstvu.

 Zakon o stečaju definiše razlučne poverioce kao poverioce koji imaju založno pravo, zakonsko pravo zadržavanja ili pravo namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili registri i imaju pravo na prvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine, odnosno naplate potraživanja na kojoj su stekli to pravo. Kao takvi razlučni poverioci nisu stečajni poverioci, ali ako je iznos njihovog potraživanja veći od iznosa sredstava ostvarenih prodajom imovine, na kojoj su stekli razlučno pravo, pravo na namirenje za razliku u visini tih iznosa ostvaruju kao stečajni poverioci.

Zakon o stečaju, pre ovih izmena i dopuna, iako sadrži odredbe o adekvatnoj zaštiti i ukidanju mera obezbeđenja na zahtev razlučnih poverilaca, sadrži brojne manjkavosti, dok su pojedini instituti stečajnog prava, kojima se štiti interes razlučnih poverilaca, izostavljeni. Time stečajni okvir stavlja razlučne poverioce u nepovoljan položaj, što uvećava rizik i cenu finansiranja.

– Ove izmene i dopune zakona imaju za cilj i poboljšanje položaja obezbeđenih poverilaca – razlučnih i založnih poverilaca. Položaj razlučnih i založnih poverilaca poboljšan je i to tako što je, na prvom mestu, razlučnim poveriocima priznato pravo učešća u odboru poverilaca čiji je jedan član sada iz reda razlučnih poverilaca, na koji način je obezbeđeno učešće i ovih poverilaca u odlučivanju o pitanjima iz nadležnosti odbora poverilaca. Osim toga oni mogu da predlože ukidanje zabrane izvršenja i namirenja u pogledu založene imovine stečajnog dužnika zarad realizacije potraživanja koje je tim založnim pravom obezbeđeno, o čemu odlučuje sud – naglašavaju u ministarstvu.

Na ovaj način se, kako ističu, postiže i efikasnost stečajnog postupka kao i rasterećenje stečajnog upravnika od prodaje imovine stečajnog dužnika, koja je opterećena zalogom u slučaju, primera radi, kada je na osnovu procene vrednosti založene imovine očigledno da će celokupna ostvarena cena biti upotrebljena za namirenje razlučnog, odnosno založnog poverioca. Projekcija je da bi ovakvo rešenje podstaklo poslovni ambijent u trenutku kada je spremnost finansijskih institucija, prevashodno banaka, da finansiraju privredu na niskom nivou.

Istovremeno izmenom zakona došlo je i do promene na čelu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Na njeno čelo postavljen je Dragiša Petrović, koji je na tu poziciju došao sa mesta direktora PKB-a. Danijela Vazura, dotadašnja direktorka, postala je državna sekretarka u Ministarstvu finansija.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika trenutno vodi 2086 stečajnih postupaka. Prošle godine otvoreno je 373 stečaja, a zaključeno 273 i obustavljeno 25 postupaka.