Nastavnici bi rado punili elektronske dnevnike
Tek što se navršilo pola godine od uvođenja elektronskih dnevnika u ovdašnje škole, ministar prosvete Mladen Šarčević se pohvalio da je ovaj projekat nadmašio sva njegova očekivanja. Da se podsetimo: evidencija ocena u elektronskom obliku od početka školske godine primenjuje se u 200 škola, a u sistem su postepeno uvedene i još neke školske ustanove. Sve škole kojima smo se obratili, a još im nije omogućen ulazak u ovaj državni sistem, jedva čekaju da mu se pridruže i nadaju se da će papirni dnevnici uskoro biti zaboravljeni.
Mogućnost da vode samo elektronsku evidenciju zasad je data osnovnim školama, dok je na predstavljanju e-dnevnika rukovodilac tog projekta Bojan Radić istakao da bi u srednjim školama profesori morali da vode duplu evidenciju i unose ocene – i u papirnom i e-obliku, dok zakon i njima ne dozvoli samo elektronsku formu ocenjivanja.
Najveća zamerka koju su nam poverili roditelji učenika je to što im e-dnevnik još ne omogućava uvid u ocene, izostanke, pohvale i napomene o učenju njihove dece.
Pred početak školske godine Bojan Radić je naglasio da ta opcija i neće odmah biti omogućena, uz napomenu da se neće čekati naredna školska godina kako bi se povećao broj škola koje koriste e-dnevnik, nego će on biti uvođen postepeno, gde se za to steknu uslovi. Takva škola je i beogradska osmoletka „Ćirilo i Metodije”, u koju je elektronski dnevnik stigao na početku drugog polugodišta. Manuela Ilić, direktor ove škole, ističe da su odmah zaboravili na papirne dnevnike i da je od tada kod njih prisutna isključivo elektronska forma ocenjivanja.
– Nastavnici su se brzo privikli, veoma smo zadovoljni ovim projektom i roditelji jedva čekaju da i njima bude omogućen pristup e-dnevniku. Bilo je reči da će se to možda dogoditi i u toku polugodišta, ali mislim da je realno da se sprovede tek od početka naredne godine – objasnila je Ilićeva.
Predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika podržavaju ovaj projekat, ali naglašavaju da im cela priča „izgleda predimenzionirano”. Jasna Janković, predsednica te unije, kaže da su mnoge škole imale svoje elektronske dnevnike i pre nego što se ministar Šarčević setio da pokrene projekat „E-prosvete”.
– Same škole uvodile su e-dnevnike, a ministarstvo ih je otprilike prepisalo. To govorim kao majka maturanta Šeste beogradske gimnazije, u kojoj već četiri godine imam uvid u elektronski dnevnik svog deteta. Roditeljima koji ga redovno prate e-dnevnik dobro dođe kao izgovor da više ne dolaze u školu, jer ocene vide i od kuće. To nije dobro jer se problemi oko loših ocena i izostanaka mogu rešiti jedino razgovorima roditelja i nastavnika i zajedničkim uticanjem na đaka – naglašava Jankovićeva.
Violeta Đorđević, direktor Ekonomsko-trgovinske škole u Smederevu, kaže da i oni godinama imaju interni školski elektronski dnevnik i da on nastavnicima, i pored vođenja duple evidencije, uveliko olakšava rad jer, na primer, na jedan klik mišem sabira đačke izostanke.
– Voleli bismo da što pre dobijemo e-dnevnik Ministarstva prosvete, jer on dosta olakšava rad profesorima – naglašava Đorđevićeva.
Njen kolega Aleksandar Marinković, direktor gimnazije u Smederevu, ističe da i oni od 2005. godine imaju interni e-dnevnik i da su se nedavno prijavili da uđu u sistem Ministarstva prosvete.
– Voleli bismo da nas što pre uvrste, jer je elektronski dnevnik izvanredna inovacija i mnogo ubrzava saradnju roditelja i škole. Sada vodimo duplu evidenciju i jedva čekamo da nam dozvole da pređemo samo na elektronsko ocenjivanje – ističe Marinković.
Iako ima 46 odeljenja i 1.129 učenika, OŠ „Vuk Karadžić” iz Bačke Palanke nema elektronski dnevnik. Kako ističe direktorka Sanja Ralić, nemaju ni naznake da će ga dobiti.
– Naročito ga priželjkuju mlađi nastavnici, dok stariji deo nastavnog kadra pomalo i izbegava ovu modernizaciju. Mi smo baš velika škola i elektronska evidencija bi nam dosta olakšala posao. Provereno znam, jer smo ranije imali neku vrstu internog e-dnevnika, ali je ukinut – ističe Ralićeva.
Jasna Janković naglašava da u Srbiji radi 1.750 škola i da je u prvom krugu e-dnevnik dobila svaka deveta, pa smatra da nije vreme za izražavanje zadovoljstva, već za proširenje spiska obrazovnih ustanova u kojima će se voditi elektronska evidencija ocenjivanja.
– Ne znam što se ministar Šarčević iščuđava zbog tolikog uspeha projekta, pa nastavnici su oberučke prigrlili elektronske dnevnike. Oni nikada neće odbiti korisne inovacije. Ostaje još samo da im se zakonski omogući prelazak na isključivo e-ocenjivanje, jer je vođenje duple evidencije ocena nastavnički namet na vilajet. Sve pohvale idu za nameru uvođenja statističkih analiza ocenjivanja na osnovu e-dnevnika. Značajno bi bilo da se vidi u kojim predmetima u Srbiji preovlađuju petice, a u kojim dvojke. Takvu analizu nikada nismo imali, a mogla bi bitno da doprinese poboljšanju kvaliteta nastave i obrazovanja – ističe Jankovićeva.
Dva kompjutera za sto profesora
Jasna Janković ističe da se pre proširenja broja škola koje će dobiti e-dnevnike mora nabaviti dovoljan broj računara kojima će se podržati uvođenje tog projekta.
– Ministar Šarčević dosta putuje i zna da u malim mestima postoje škole koje nemaju dovoljno kompjutera za elektronsko ocenjivanje. Mada, nedavno su mi se žalile i kolege iz Trgovačke škole, u centru Beograda, da imaju samo dva računara u koje mogu elektronski da unose ocene. Ta srednja škola ima više od 100 zaposlenih, što samo pokazuje da stanje u 200 škola obuhvaćenih projektom elektronskog dnevnika baš i nije idealno – naglašava predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
