Glas Kine širi meku moć džina u usponu
Kina je prošle sedmice najavila da će spojiti tri nacionalna medija u konglomerat koji će pod direktnom kontrolom Komunističke partije kroz lepe priče o Kini širiti uticaj zemlje u svetu. Integracijom Kineskog međunarodnog radija, Kineskog nacionalnog radija i Centralne televizije Kine u jedinstveni Glas Kine nastaje jedan od najvećih medijskih entiteta na svetu, sa skoro 15.000 zaposlenih, više desetina dopisništava širom sveta i programima na 60 jezika.
Šef ovog medijskog džina Šen Hasiong rekao je da je cilj izgradnja nacionalnog servisa svetske klase koji će obavljati zadatke po nalogu centralne vlade, ispričati priču o Kini na pravi način i povećati takozvanu meku moć zemlje. Ime je mudro odabrano da parira Glasu Amerike, koji je osnovala američka vlada posle rata da propagira američke interese. Najmnogoljudnija zemlja sveta odavno je sveprisutna širom planete kroz etiketu „Mejd in Čajna”, ali poslednjih godina Peking se trudi da od same zemlje napravi brend kako bi strancima postala privlačna zbog kulture i vrednosti, na sličan način kao što to radi Amerika. Prema jednom istraživanju koje navodi „Ekonomist”, za to izdvaja 10 milijardi dolara godišnje, što verovatno predstavlja najveću državnu kampanju za odnose sa javnošću. Za poređenje, Amerika je za javnu diplomatiju 2014. izdvojila 670 miliona dolara.
Sledeći teoriju američkog stručnjaka Džozefa Naja, koji je skovao termin meka moć, tvrdeći da sama ekonomska snaga nije dovoljna za svetski uticaj, Hu Đintao je pre više od 10 godina zacrtao da Kina mora da postane privlačna na drugačiji način. Njegov naslednik, predsednik Si Đinping postao je glavni promotor nove vrste moći. Budući da političkom ideologijom teško može da osvoji naklonost, Kina se usmerila na preostale dve tačke Najeve teorije – a to su kultura i spoljna politika, kojima nastoji da ostavi utisak da je za tako veliku zemlju neuobičajeno miroljubiva.
I to će biti jedna od uloga novog medijskog servisa: da ublaži zabrinutost svih koji se plaše ostvarenja „kineskog sna” da zemlja za nekoliko decenija postane svetska sila broj jedan. Predsednik Si često iznosi kinesku viziju sveta u kom velike sile mogu da koegzistiraju bez rivalstva koje je izazvalo ratove, viziju koja podrazumeva napuštanje mentaliteta ideološkog i geopolitičkog sukobljavanja.
Međutim, ove miroljubive parole u nekim zemljama teško mogu da prođu dok Kina istovremeno preuzima teritorije u Istočnom i Južnom kineskom moru i drastično povećava ulaganja u naoružanje. Japan govori o „medijskoj grdosiji” koja će u inostranstvu širiti poruku Pekinga, dok predsednik Si ulazi u period neograničene vladavine i jača nadzor nad svakim aspektom javnog života. Kako piše „Džepen tajms”, Si Đinping će osigurati da njegov narod i globalna publika čuju ono što on želi da čuju i vide slike koje on projektuje.
Sve tešnja kontrola ogleda se, kažu kritičari, i u stvaranju novog regulatornog tela pod kontrolom partije koje će pored medija nadgledati i filmsku industriju, koja više neće biti samo zabava već važna podrška ekonomskom razvoju Kine. Kako je za provladin tabloid „Global tajms” objasnio filmski kritičar Ši Venksu, filmovi će biti vizitkarta Kine i za domaću i za međunarodnu publiku. Prošle godine su dva filma patriotske sadržine postigla veliki uspeh u 35 zemalja, ali ih je uglavnom gledala kineska dijaspora. Druga faza plana je da se zainteresuje i strana publika, a treća da kineski filmovi postanu svetski hitovi koji će uzdići status kineske kulture.
Sličan posao promovisanja kulture i jezika već godinama obavljaju instituti „Konfucije”, kojih je od 2004. osnovano 1.500 u 140 zemalja. I Sijevu borbu protiv globalnog zagrevanja mnogi vide kao pokušaj da u očima stranaca popravi sliku o zemlji koja je kod mnogih postala sinonim za smog.
Kini smeta kada njenu kampanju za bolji imidž zapadni komentatori opisuju kao „oštru moć”. Navodno, dok demokratske zemlje koriste metode privlačenja i ubeđivanja da osvoje srca i duše stranaca, autoritarni režimi prisilno oblikuju ponašanje kod kuće i manipulišu inostranim javnim mnjenjem, što više liči na informacioni rat. Delegati na nedavnom zasedanju Svekineskog narodnog kongresa negodovali su zbog ove podele, ocenivši da je tužno što su neki na Zapadu fizički ušli u 21. vek, ali su zadržali mentalitet hladnog rata.
Po nekim analizama, najveći neprijatelj kineskog imidža jeste sama Komunistička partija koja ne prihvata protivljenje i guši civilni sektor. Prema teoriji, meku moć teško mogu da proizvedu vlade i uglavnom dolazi iz samog društva. Toga je bio svestan i jedan visoki zvaničnik kada je u partijskom glasilu napisao da bez širokog učešća građana meka moć koju sponzoriše vlada gubi ne smo značaj nego i suštinski važnu energiju.
Ne pomaže ni partijska paska nad kulturom, jer retko ko voli da gleda slabo prikrivenu propagandu. Globalno najuspešniji kineski film „Prikriveni tigar, skriveni zmaj” snimljen je pre skoro 20 godina, a imidžu zemlje je, kako piše „Ekonomist”, više od bilo kog domaćeg filma doprineo američki crtać „Kungfu panda”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
