Od Kralja do Erdogana
Neprikosnoveni vladar Crne Gore tokom protekle tri decenije, pobednik svih parlamentarnih i predsedničkih izbora, lider Demokratske partije socijalista – Milo Đukanović – kreće i najavljuje još jednu izbornu pobedu.
Tokom tri i po decenije političke karijere, Đukanović je u četiri navrata, kao i sredinom prošle godine, saopštavao da odlazi iz politike i kreće u biznis. Uspeva da bude vlasnik i suvlasnik nekoliko preduzeća, a među njima i Univerziteta u Donjoj Gorici. Pre dvadesetak dana najavio je povratak, i pre tri dana iz Nikšića saopštio da je pobedio u trci za predsednika Crne Gore!
Poznat u narodu kao Milo Kralj, Milo Britva, Milo Bos, i odnedavno kao „Crnogorski Erdogan”, Đukanović stoluje za čoveka kojega to ne tangira, a o svojim političkim ambicijama nikada nije pitao „domaće dušebrižnike niti strane mentore”. A i da je, za to nema valjanih dokaza.
Bio Đukanović na vlasti ili ne, u Crnoj Gori ga smatraju gospodarem, a upućeni u aktuelna zbivanja kažu: „Gde je on, bilo da je u mesnoj zajednici ili vladi, tu je i vlast.”
Njemu se mnogo šta može zameriti, ali ne i da je bio politički plašljivac, da je uzmicao pred izazovima, već im je smelo gledao u oči.
Ni najveći oponenti ne osporavaju da se jednom rukom upisao u istoriju samom činjenicom da je Crnoj Gori vratio status samostalne i nezavisne države, učlanio u NATO, da je s njegovih premijerskih vrata krenula u EU. Drugom rukom nastoji da izbriše optužbe političkih protivnika da je „protivno volji naroda Crnu Goru odvojio od bratske Srbije i učlanio u NATO koji je nemilosrdno bombardovao Crnu Goru i Srbiju”.
Za neoprostivi greh mu se „lepi” uvođenje sankcija Rusiji jer je prvi „vladar Crne Gore” koji je od Svetog Petra Cetinjskog do današnjih dana „okrenuo leđa Rusiji”, a najteža optužba je svakako priznanje Kosova i slanje crnogorskih vojnika kao ispomoć kosovskoj policiji.
Narod mu ne oprašta što je u „bescenje prodao skoro sva preduzeća i kompanije”, a porodicu, prijatelje i kumove učinio enormno bogatima. Intelektualci izražavaju ogromno nezadovoljstvo što je proterao srpski jezik, ćirilično pismo, srpske stvaraoce iz udžbenika, što se krivotvori istorija, i u policijskoj stanici registrovao kanonski nepriznatu crnogorsku crkvu, a Mitropoliju crnogorsko-primorsku progone i otimaju joj imovinu...
No, kako je teško vagati čovekov greh, skoro da je još teže priznati njegov uspeh. A za Mila Đukanovića ne može se reći da je neuspešan političar i biznismen. Jednostavno, politika mu je bila najpouzdanije sredstvo da se politički uzdigne, a sebe i „prvu familiju”, kako je nazivaju Crnogorci, neprocenjivo obogati.
Na sve optužbe Milo Đukanović žestoko uzvraća, a čovek je, priznaćete, „nevin sve dok se drugačije ne dokaže”. Hoće li to učiniti vreme ili nadležni sudovi i tužilaštva, ipak prepustimo to „majstorskom rešetu”.
Đukanović je rođen 15. februara 1962. godine u Nikšiću, a završio je Ekonomski fakultet u Podgorici. Oženjen je Lidijom, rođenom Kuč, s kojom ima sina Blaža, koji je diplomirao na očevom Univerzitetu Donja Gorica.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
