Pogled u svet preko plota

Rođen je u Zemunu, u romantičnom i slikovitom naselju ribara i čamaca, sa uskim ulicama i naherenim kućama, na obali moćnog Dunava.

Svoj prvi honorar je zaradio u 18. godini. Uvek se sa nostalgijom seća tog vremena, prve zaljubljenosti u televiziju, profesora Ivana Cvetkovića iz srednje mašinske škole, uz koga je zvanje sticao u hodu radeći s njim na Studiju B.

– Život tako ispreplete puteve, preokrene planove i uvede događaje koje ne bismo mogli zamisliti – započinje svoju priču Dejan Vasiljević, novinar TV Pink, koji prati spoljnu politiku.

– Mog profesora, koji je radio i kao novinar u spoljnopolitičkoj redakciji TV Studio B, uz koga sam ja napravio prve prave korake u novinarstvu, život je odveo na drugu stranu, bavi se privatnim biznisom. Ja sam završio za tehničara za robotiku, upisao Pravni fakultet, završio ga u roku i sasvim slučajno se zaposlio u agenciji koja se bavila istraživanjem medija i praćenjem izveštaja stranih medija. Delili smo kancelarije sa JU info kanalom, nikome nisam govorio da sam radio za Studio B i dogodilo se da mi priđe   u hodniku devojka sa papirom u ruci i upita me da li mogu da pročitam jednu vest. Posle deset minuta, dolazi njena šefica. Kaže: „Imate lep glas. Zašto niste u novinarstvu?” Tako sam postao spiker JU info kanala. Potom sam prebačen u spoljnopolitičku redakciju, od tada pratim sve što se dešava u svetu. Prvi glavni i odgovorni urednik bio mi je Milivoje Mihajlović, koji je danas pomoćnik generalnog direktora RTS-a.

Kada je ugašen JU info kanal, imao je sreću da dobije poziv od TV Pink, gde je, evo, već trinaest godina. Vodio je vesti na engleskom jeziku, emisije „Svet” i „Preko plota”, izveštavao o važnim spoljnopolitičkim događajima za Nacionalni dnevnik. Razgovarao sa ambasadorima, političarima, putovao sa studentima... Postao je majstor za vesti. Svaku spakuje u trideset sekundi.

– Ušli smo u informatičko doba kada je sve ultrabrzo. Više nije bitno hoćemo li sat vremena ranije objaviti najnoviju vest, već hoćemo li u sekund ili minut objaviti. Pogledajte samo koliko ima informacija. Možete ih preuzeti sa „Fejsbuka”, „Instagrama”, „Jutjuba”, „Tvitera”... To pre deset godina apsolutno nije bilo moguće. Ali...

Sada je na velikim mukama svaki urednik – šta da odbaci...

– Stigla je vest da je kraljica Elizabeta otkazala ugovor svojim snabdevačima donjeg veša jer su obelodanili u jednoj knjizi kakav veš nosi. Snabdevali su kraljicu više od pola veka, a u roku od jednog dana su izgubili – kraljevski pečat... I da nije bilo terorističkog napada u kojem je bilo 70 mrtvih, možda bi ova informacija i zaslužila svoje mesto, međutim... Voleo bih da ima više takvih priča na malom ekranu. Da se oslobodimo od pritiska i strašnih priča. Spoljna politika danas izgleda kao „crna hronika”.

Osvrće se na nedavnu kampanju koja je pratila predsedničke izbore u Rusiji za koju je Vladimir Putin kazao da je otvorena, a Zapad da je blokirana. Zapadu ne odgovora jaka, moćna Rusija koja može da lupi šakom o sto u Savetu bezbednosti ili bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Sa Putinom na čelu, Rusija zadržava kontinuitet snage, moći, prkosnosti. Dodaje i da je čudno šta se dogodilo sa Velikom Britanijom. Posle bregzita, izgubila je spoljnopolitičku moć, bačena je na marginu, a onda, u jednom trenutku, postala je predvodnik slobodnoevropskog naroda, oglasila se zbog trovanja Sergeja Skripalja, bivšeg sovjetskog i ruskog oficira Državne obaveštajne uprave (GRU), i njegove ćerke Julije, i optužila Rusiju za ovaj nemili događaj, bez dokaza i uključenja druge strane u istragu.

– Kako će se ovaj događaj odraziti, niko ne zna. Možda će Velika Britanija bojkotovati Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji, a možda i neće. Videćemo, 14. juna, kada počinje Mundijal. Inače, u narednih dva, tri meseca u fokusu svetske politike su Rusija, Severna Koreja i  Sirija, gde građanski rat još uvek traje. Tu više niko ne zna ko koga bombarduje, niti ko koga tuče i ko je sa čije strane, a sirijski narod masovno strada. Na osnovu informacija i snimaka koje dobijamo putem agencija i evrovizijske razmene, moguć je novi egzodus izbeglica. Niko nije mogao da predvidi ovu izbegličku krizu, samo se pojavila na vratima Evrope. Kao Hanibal pred Rimom. Najavljen je i prvi susret zvaničnika dveju zemalja – Donalda Trampa i Kim Džong Una. Predsednik Tramp je smenio Reksa Tilersona, koji se zalagao za pregovore, i na mesto državnog sekretara postavio Majka Pompea, koji je došao iz CIA i predstavlja tvrdu struju, dakle, više vojnu. Biće, biće puno posla za mene jer samo ja radim spoljnopolitičke preglede.

Svet kreće u nepredvidivom pravcu. Možemo samo da posmatramo i molimo se da se svi političari dozovu pameti. Ja sam za to da se borimo protiv realnih protivnika, protiv gladi, siromaštva, migrantske krize... Da se okrenemo čoveku, a ne da ulazimo u trku sa naoružanjem.

Šta mu je ovaj posao dao, a šta uzeo?

Nijedan mu dan nije bio isti, kaže. Radio je ponekad i dvanaest sati. Malo koje zanimanje pruža mogućnost da upoznate toliko ljudi. On je razgovarao sa zamenikom glavnog sekretara NATO-a sa Johanesom Hanom, evropskim komesarom za proširenjem, a voleo bi da intervjuiše Vladimira Putina i Kim Džong Una. U najlepšem sećanju će mu ostati Rudolf Đulijani. Za bivšeg gradonačelnika Njujorka kaže da je prijatan, duhovit, da je prvi put osetio tremu dok je radio intervju. Đulijani nosi ogromnu energiju, kada uđe u prostoriju promeni elektricitet. Ono što je bilo nemoguće učinio je mogućim: kao gradonačelnik uspeo je da se obračuna sa organizovanim kriminalom.

– Zar se niste plašili? – pitao sam ga. Odgovorio je: – Ne. Zašto bih se plašio? Ja sam običan čovek. Samo sam jednog dana seo za sto i zasukao rukave.

Do sada sam preživeo mnogo toga, opstajem i dalje učim. Novinarstvo je nešto što se uči svakoga dana, svakoga sata. Ako ga tako prihvatite, uvek ćete se osećati kao pobednik – rekao je Dejan Vasiljević.