Brisel traži srpski čelični otpad
Čelični rat koji je Donald Tramp, američki predsednik, ovih dana nametnuo Kini, uvođenjem carine od 25 odsto na uvoz čelika, domaće čeličane su osetile i pre nego što se zatresao Vol strit i došlo do pada berzanskih indeksa. Naime, mesecima već pokušavaju da se odupru pritiscima Evropske komisije da se domaći otpad – čelik i gvožđe ne izvozi iz Srbije, jer je reč o osnovnoj sirovini u crnoj metalurgiji koja značajno doprinosi rastu BDP-a.
Branko Zečević, vlasnik valjaonice metala u Sremskoj Mitrovici, kaže, da Evropska komisija već duže vreme pritiska našu zemlju pogrešno tvrdeći da se ne izdavanje izvoznih dozvola za otpad kosi sa principima Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
– SSP, koji je Srbija potpisala sa EU, odnosi se na promet robe i usluga. Pošto otpad nije roba, sporazum se na njega i ne odnosi. Istovremeno, Zakon o upravljanju otpadom (usvojen 2010. i u potpunosti usaglašen s EU) jasno kaže da samo u slučaju da u zemlji ne postoje prerađivački kapaciteti, otpad može da se izvozi. U Srbiji postoje prerađivački kapaciteti od oko 800.000 tona, a sakupi se 500.000 tona godišnje. Dakle, postoji manjak otpada i prerađivači su primorani da uvoze otpad da bi popunili svoje kapacitete, ističe naš sagovornik.
Situacija je, dodaje je još gora zbog ranije pogrešne i protivzakonite prakse izdavanja izvoznih dozvola na godišnjem nivou i za nepostojeći otpad, zbog čega je iz Srbije u 2017. godini izvezeno oko 300.000 tona otpada, tvrdi on.
– Ovim neprimerenim pritiscima, ma od koga oni dolazili, moramo da se odupremo, inače ćemo biti zemlja trećeg sveta, sa slabom industrijom i nisko plaćenom radnom snagom – upozorava vlasnik ove valjaonice.
Upitan zbog čega EK pritiska Srbiju, Zečević tvrdi da je javna tajna da je jak lobi u stanju da pokrene EU do te mere da se našoj zemlji upućuju ultimativni zahtevi koji su u suprotnosti sa važećim zakonom.
– Svaki put kada se izveze sopstveni resurs, zemlja ostaje bez stvaranja nove dodatne vrednosti, nema razvoja industrije, ni priliva para u budžet, dodatnog zapošljavanja i novih investicija. Bilans u tom slučaju izgleda ovako – izvezeno je otpada u vrednosti od oko 66 miliona evra, a uvezeno gotovih proizvoda od oko 241 milion (što je minus od 175 miliona i još izgubljenih 120 miliona evra kroz neiskorišćenost sopstvenih kapaciteta).
U Ministarstvu ekologije za „Politiku” odgovaraju da Srbija ni u kom slučaju nije prekršili SSP, jer ne postoji trgovina otpadom. Upravljanje otpadom regulisano je Bazelskom konvencijom. Imamo redovnu komunikaciju sa EU, ministarstvo radi na usklađivanju propisa sa EU u procesu pristupanja EU.
Kapaciteti prerade otpadnog gvožđa, kažu u ministarstvu, trenutno iznose oko 430.000 tona u Srbiji sa započetim procedurama za proširenje na 630.000 tona. Prema informacijama Agencije za zaštitu životne sredine, a na osnovu izveštaja za 2016. godinu, sakupljeno je 474.000 tona.
Čelični otpad iz Srbije završava u Albaniji i Makedoniji
Najveći deo otpada iz Srbije izvozi se u zemlje koje nisu članice Evropske unije – Makedoniju, Albaniju i Tursku. Izvoznici su takođe oslobođeni i poreza na promet sekundarnih sirovina koji domaći prerađivači uredno plaćaju, kaže Branko Zečević.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
