Grigorije Božović u čardaku Danice Korać
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Mnogo je zaboravljenih ljudi i događaja u starim, prašnjavim i pohabanim knjigama i papirima. S jedne od njih, ovim slovima, skida se zaborav i oživljava priča o čuvenom novinaru „Politike” Grigoriju Božoviću, koji je pre devet decenija stigao u kuću da bi zapisao ljubavnu priču dvoveraca Đukana i Danice Korać.
Ne znajući za Božovićeve pohode, i mi smo bili na istom tragu i zapisasmo reportažu, o mladoj Danici Korać, kako se zvala i njena prababa nakon što promeni veru kako bi bila Đukanova žena. Nije ovo više priča koju priča praunuka, već je ovo zapis o novinaru, piscu koji je za života objavio četrnaest knjiga, od kojih osam zbirki pripovedaka, dok preostale čine putopisi, naknadno sabrani iz „Politike”, čiji je bio stalni i ugledni saradnik
Novinar koji je „prepešačio” tadašnju Jugoslaviju i u svojoj novinarskoj beležnici ovekovečio brojne ljude, događaje, krajeve i one najudaljenije za koje se često kaže da su „zabita mesta”. Sada njegove knjige svedoče o teškom vremenu i ljudskim sudbinama, baš onako kao i kada ih je objavljivala „Politika”.
Dok se Grigorijeva knjiga prelistava, Danica Korać nam kaže da je ovaj putopisac sa posebnom emocijom dočarao „veliki šumoviti i krasni četvorougao između Plava, Bijela Polja, Nova Pazara i Mitrovice na Kosovu”.
„Projezdio je kroz (Ibarski) Kolašin, Štavicu, Biševo, Pešter, Budimlje, Polimlje i Bihor, pa se tako našao i u mom selu, Ivanju”, kaže nam Danica.
Nepravedno zaboravljeni pisac, Grigorije Božović, na koga je bačena mrlja koja će biti uklonjena 2008. godine odlukom nadležnog suda Srbije.
Sud je u procesu rehabilitovanja ustanovio da je Božović bio „ličnost koja je nastojala da na prostorima sukoba zbliži pripadnike različitih verskih zajednica i različite narode, Srbe, Muslimane, Albance, pa i Bugare”. Navodi se da je bio angažovan u nacionalnom radu, a da je iskustvo života u multinacionalnoj sredini, na Kosovu i Metohiji, pretočio u književna dela – oko 180 pripovedaka i 440 putopisa.
Beležio je kako su to umeli decenijama samo „Politikini” majstori reportaža. Evo samo nekoliko rečenica iz beležnice Grigorija Božovića.
„Pođosmo dalje uz reku kroz Ivanje. Pod širokim brdom, na sastancima nekih potoka koji građahu ovu reku, ukaza se široki i išarani čardak bega Ćorovića, na tri kata i u kamenoj avliji, kao Bardovci kraj Skoplja. Kraj nje dvospratna i okrečena kuća, klisom takođe pokrivena, a bez ograđenoga dvorišta, vlastiti stan učitelja Đukana Koraća”, pisao je Grigorije o čuvenoj begovoj ćerki koja je promenila veru i udala se za Đukana Koraća.
„...Na vratima se odmah ukaza njegova gospođa, kršna Bihorka (Danica), vrlo otmena izgleda i pomodno odevena, kao da je u gradu. Oko nje njena deca, i ženska i muška... Deca se rastrčaše da zovu oca, gospođa nam je donela kavu, a služavka sapun i ubruse da se na česmi kraj kuće umijemo. Nisu zaboravili ni čiste čarape ni papuče”, ne promiču detalji reportera.
„...I dok se obređivasmo srčom ohlađene rakije, stiže i domaćinov momak, te spremi naše konje i natače im zobnice. Da vidimo da nije prevara: u brdima prvo konj pa junak!”
Na kraju poduže priče Grigorije veze: „Večerao, zatim i prenoćio, ne kao u Bihoru, no kao usred Beča. Jeo sam dobro i spavao u udobnoj postelji. Ali, iznad svega toga bila mi je slađa potvrdna pojava jednoga učitelja u narodu, njegovo novo apostolovanje, njegov kulturni uticaj i primer u zaboravljenom Bihoru.”
Možda čovek i zaboravi na pisca-reportera, ali njihova knjiga virne kada joj se najmanje nadamo.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
