Hitna pomoć za životinje
Jedina služba Hitne pomoći koja je namenjena životinjama u Beogradu, za pet godina koliko postoji postala je dobro uigrani tim koji je tu „za sve što je živo, a nije čovek”, kaže direktor JKP „Veterina Beograd” Budimir Grubić.
Hitna pomoć je osmišljena kao služba koja će najugroženijim životinjama na ulici pružiti pomoć i izlečenje, u praksi na definisanje hitnosti situacije utiču i strah i panika građana, pa se protezanje psa tumači kao gušenje, a svaka supstanca u obliku praha na ulici kao otrov.– Otvoreni prelomi, krvarenje i trovanje zahtevaju urgentnu reakciju, dok sva druga stanja dozvoljavaju više strpljenja. Naši operateri ispitaju sve ljude koji nas zovu, pravimo trijažu i idemo tamo gde je stvarno najpotrebnije – kaže Grubić za Tanjug.
Hitna pomoć raspolaže sa jednim kompletno opremljenim terenskim vozilom i dva nosila za prenos životinja, što je za sada dovoljno. Ova služba radi u okviru ambulante u Malom Mokrom Lugu. Za pet godina postojanja nije se desilo da u najurgentnijim situacijama nisu izašli na teren.
Saobraćaj, trovanje, virusne i bakterijske infekcije i ljudi su ono što najčešće ugrožava životinje na ulici.
Podletanje pod točkove je najčešća vrsta nesreće, a šansa da životinja preživi je samo 20 odsto.– Nisu to samo nesmotreni vozači, i životinje su prestrašene ili beže od nečega i onda se to desi – navodi Grubić.
U slučaju trovanja, on ocenjuje da se podaci na internetu i forumima ne poklapaju sa onim što Veterina zatiče na terenu, i dodaje da su moguće manipulacije zarad „pet minuta slave” ili zarad sprečavanja trovanja.Treća najveća opasnost koja preti životinjama su virusne i bakterijske infekcije, krpelji.– Često se navode razni podaci kada je u pitanju procenat krpelja koji su zaraženi Lajmskom bolešću, po mojoj percepciji, nakon 40 godina rada, mislim da je oko 25 odsto krpelja u Beogradu zaraženo – kaže on.
Zdravlje životinja ugrožava i čovek, dodaje direktor Veterine Beograd i ističe da su takvi slučajevi i najteži, jer je zlostavljanje životinja usled ljudske patologije, nervnog rastrojstva ili ličnog zadovoljstva najčešće fatalni, a pored toga i najteži za razumevanje.
Na sreću, znatno je više ljudi koji žele da pomognu životinjama, a neki od načina za to su ograničenje brzine za vožnju po gradu na 50 kilometara na čas, jer se tako ostavlja više prostora za kočenje ili beg životinje, kao i vođenje računa o hrani koja se ostavlja na ulici.– Broj virusnih i bakterijskih infekcija zavisi od godine do godine od mnoštva faktora u prirodi, ali molimo ljude da ne bacaju zatrovanu, pokvarenu hranu na ulicu, tome služi kontejner. Psi će pojesti sve i svašta ako su gladni, ali ono što ne biste vi jeli nemojte davati ni životinji – apeluje Grubić.
Uskoro će biti uvedena mogućnost da ljudi slikaju uginule životinje u gradu i pošalju Veterini, na osnovu čega će pomoću GPS-a lako biti utvrđena lokacija na koju Zoohigijena treba da dođe.„Nadam se da će to biti uvedeno i za službu Hitne pomoći, jer slika je hiljadu reči i tako ćemo moći još preciznije da utvrdimo hitnost i ozbiljnost situacije”, kazao je on.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
