Paradajz bezbedan, deklaracije greškom zamenjene
Vest da je uvezen paradajz iz Turske na čijoj ambalaži piše da „kora nije za jelo” obišla je Srbiju i izazvala veliku zabrinutost potrošača. Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, koja je zadužena za kontrolu voća i povrća na granici, saopštila je, međutim, da je paradajz koji je uvezla firma „Milić agrumi” iz Beograda bezbedan i da je prošao sve uvozne kontrole. Oglasio se i uvoznik koji tvrdi da je paradajz potpuno ispravan i da je greškom deklaracija namenjena agrumima završila na ovom povrću.
Paradajz sa spornom deklaraciju uvezen je iz Turske 24. marta, i to u količini od 21,7 tona. Granični fitosanitarni inspektor je posle obavljenih analiza 29. marta doneo rešenje o dozvoljenom uvozu i stavljanju u promet.
Inspektori kažu da su tragom fotografije, objavljene na društvenim mrežama, koja je navodno snimljena na Kvantašu, proverili uvoznika, ali da na toj pijaci nisu pronašli paradajz sa etiketom koja je izazvala paniku među kupcima.
Načelnik fitosanitarne inspekcije Predrag Milojević izjavio je juče da je „došlo do tehničke greške prilikom deklarisanja”.
– U pitanju je tehnička greška uvoznika pri deklarisanju jer osim paradajza ta firma uvozi i agrume iz Turske, te na deklaracijama tog voća oni obično stavljaju preporuku da kora nije za jelo – rekao je Milojević, a prenosi Tanjug. On je dodao da uvoznici moraju da vode računa da deklaracije budu u skladu sa proizvodom i da ne dovode u zabludu potrošače.
Međutim, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ne veruje da je reč o grešci uvoznika i da sumnja da povrće koje se prodaje van sezone sadrži supstance za brže sazrevanje koje mogu da budu štetne za ljudsku ishranu.
– Moramo bolje da kontrolišemo uvoz i da uvedemo dodatne analize – rekao je Papović.
Ministarstvo trgovine juče je saopštilo da je od početka 2018. godine na graničnim prelazima uzeto 30 uzoraka paradajza shodno Zakonu o bezbednosti hrane. Sve analize su pokazale da su pošiljke bezbedne za ljudsku upotrebu. U ovom periodu paradajz je najviše uvožen iz Turske, Grčke, Italije, Španije...
Profesor Mihajlo Nikolić sa Poljoprivrednog fakulteta smatra da su sve opcije koje se u medijima navode moguće.
– Inspektori tvrde da je reč o omašci prilikom deklarisanja, odnosno zameni etiketa jer ta firma uvozi i citruse. To bi bilo najbezbolnije. Druga varijanta koja se pominje jeste da je korišćeno sredstvo za brzo dozrevanje paradajza u plastenicima ili u skladištu. I da je neko potom utvrdio da je preterao sa količinom pa je istakao obaveštenje da kora nije za upotrebu kako bi se zaštitio, ali ovo je manje verovatno – kaže Nikolić za „Politiku”. On dodaje da je paradajz nemoguće ljuštiti, osim kada se koristi za preradu, dok kod citrusa kora zaista nije za jelo jer se koriste fungicidi kako bi zaštitili voće od truljenja tokom skladištenja.
U Srbiji je zabranjena upotreba etrela, preparata koji se koristi za brzo i ujednačeno sazrevanje voća i povrća. Ova supstanca može da ima ozbiljne posledice po zdravlje ljudi, ali već nekoliko godina stručnjaci upozoravaju da je pojedini proizvođači nabavljaju na crno (i to lošeg kvaliteta) i koriste nekontrolisano u proizvodnji. Takvim postupkom dobijaju se zreli i naoko lepi proizvodi, izrazite boje, ali po ukusu ne liče na „pravo” povrće i voće.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
