Odlazak Jelene Jovanović Žigon

Glumica Jelena Jovanović Žigon, jedna od najlepših srpskih dramskih umetnica, preminula je u 85. godini (rođena 3. novembra 1933, Beograd) posle iznenadne i kratke bolesti, ostavivši za sobom više od 50 igranih i 15 televizijskih filmova među kojima se izdvajaju „Prvi građanin male varoši”, „Moja strana sveta”, „Jutro”, „Divlje seme”, „Sudar na paralelama”, „Kapetan Leši”…

Prošlog meseca je na međunarodnom forumu Zlatni vitez u Rusiji dobila nagradu za životno delo u oblasti filma koja nosi ime filmskog stvaraoca Sergeja Bondarčuka, kao najveće priznanje koje se dodeljuje na ovom festivalu. Od njenih kolega u Srbiji ovu nagradu dobili su samo Bata Živojinović i Lazar Ristovski, dok je Jelena bila prva srpska glumica koja je postala laureat ove prestižne nagrade. Povodom nagrade „Sergej Bondarčuk”, Saša Erdeljanović je izjavio da je jedna od najlepših izjava ljubavi u srpskoj kinematografiji upravo izjava Jelene Žigon u „Prvom građaninu male varoši” Puriše Đorđevića. U legendarnoj seriji o Vinetuu, koja je ostala zabeležna u svetskoj kinematografiji, imala je zapaženu ulogu sa poznatim holivudskim glumcem Stjuartom Grendžerom. Kod šire domaće publike popularnost je stekla i u filmskom serijalu „Žikina dinastija” u kojem igra priju Jelenu... Laureat je i nagrade publike „Zlatni prsten” za najbolju glumicu 1961. godine, kao i plakete Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos našem filmu 2006. godine.

Prošle godine postala je počasni građanin Aleksandrovca, a u Republici Srpskoj nagrađena je ordenom Njegoša Prvog stepena, zatim u Crnoj Gori od mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija dobila je medalju Njegoša za plemenitost njenog umetničkog i dobrotvornog rada.

Na sve te počasti Jelena Jovanović Žigon uvek je odgovarala skromno: „Velika je radost što to priznanje delim u Srbiji sa mojim omiljenim glumcima, sa Batom Živojinovićem sa kojim sam puno sarađivala i sa Lazarom Ristovskim koji je za mene simbol istinskog glumca novije generacije. Zahvaljujem svim divnim režiserima sa kojima sam sarađivala i koji su ostavili iza sebe antologijske filmove kao što su „Prvi građanin male varoši” Puriše Đorđevića, „Divlje seme” Kokana Rakonjca, „Moja strana sveta” Vlatka Filipovića....”

Jelenu Jovanović Žigon, suprugu pokojnog glumca Steve Žigona, smatraju muzom mnogih velikih pesnika jer je o njoj napisano desetine pesama. Među njima se izdvaja antologijska poema Ace Sekulića posvećena ovoj glumici „Bar ti budi večna”. Kao veliki čuvar književne i poetske reči prošle godine nagrađena je i zlatnim Beočugom Beograda, a 2011. dobila je i nacionalnu penziju.

Dramatizovala je poeziju Dušana Kostića, Desanke Maksimović, Dragana Kolundžije..., a 17. marta 2018. godine bila je scenarista scensko-muzičke poeme o Simonidi izvedene u Narodnom pozorištu kojoj je Jelena posvetila čitavu knjigu pesama, sabravši 101 pesmu o našoj kraljici čije su izbodene oči postale simbol srpskog stradanja na Kosmetu. Sa ćerkom Ivanom Žigon i Gavrilom Kujundžićem pre 14 godina osnovala je ansambl „Kosovski božuri”.

NA VEST O SMRTI

Nebojša Kundačina:

Jelena Jovanović Žigon bila je jedna od retkih diva koja je dostojanstveno bila to što jeste. Izuzetna žena koja je bila jednostavna, a odavala je utisak nepotencirane uzvišenosti.

Jagoš Marković:

Divna glumica, divan čovek, prelepa žena, velika dama. Jelena Jovanović Žigon nosila je u sebi spoj vrednosti koje odlaze, plemenitosti i gospodstva.

Mihailo Miša Janketić:

Naša publika ostala je bez prelepe glumice, Ivana i Stevo bez voljene majke i bake, a ja bez velikog prijatelja. Tužna spoznaja.

Te­le­gram sa­u­če­šća Vla­da­na Vu­ko­sa­vlje­vi­ća

Mi­ni­star kul­tu­re i in­for­mi­sa­nja Vla­dan Vu­ko­sa­vlje­vić u svo­je lič­no ime i u ime Mi­ni­star­stva kul­tu­re i in­for­mi­sa­nja upu­tio je te­le­gram po­ro­di­ci pre­mi­nu­le glu­mi­ce Je­le­ne Ži­gon sa iz­ra­zi­ma naj­du­bljeg sa­u­če­šća.  

„Je­le­na Jo­va­no­vić Ži­gon ima­la je, na po­če­ci­ma svo­je ka­ri­je­re, ne­po­de­lje­nu na­klo­nost pu­bli­ke i ple­ni­la je svo­jom van­red­nom mla­da­lač­kom po­ja­vom i sup­til­nim iz­ra­zom. Volj­no je iza­bra­la da pre­đe u dru­gi plan, da slu­ži svo­joj po­ro­di­ci ko­ja se od­li­ko­va­la i od­li­ku­je vi­so­kim umet­nič­kim hte­nji­ma i do­stig­nu­ći­ma. Ipak je, do kra­ja, osta­la u svom po­zi­vu, pri­sut­na, pre­po­zna­tlji­va i po­što­va­na”, ka­že se iz­me­đu osta­log u te­le­gra­mu.