Kao udar groma

Ži­te­lji Ko­va­či­ce či­je su ku­će bli­zu iz­la­ska iz ovog me­sta, iako ni­su lič­no vi­de­li pad avi­o­na, is­ti­ču da im je po zvu­ku bi­lo ja­sno da se u nji­va­ma de­si­lo ne­što lo­še.

– Ni­su pr­vi put iz­nad Ko­va­či­ce le­te­le voj­ne le­te­li­ce, pa zbog to­ga i zna­mo ka­ko zvu­če. Za­to nas je i iz­ne­na­di­lo ka­da je avi­on utih­nuo, a on­da se vr­lo br­zo za­čuo udar, pra­sak po­put gro­ma – po­ku­ša­la su uglas če­tvo­ri­ca vid­no uz­bu­đe­nih sta­ri­jih me­šta­na Ko­va­či­ce da de­talj­no opi­šu tre­nu­tak pa­da dok su nam po­ka­zi­va­li tač­no me­sto pa­da avi­o­na. 

– U tom mo­men­tu, po­što smo bi­li u svo­jim dvo­ri­šti­ma, ni­smo zna­li šta se tač­no de­ša­va. Zvu­ča­lo je kao ono de­ve­de­se­tih. Za­to je bi­lo ja­sno da se u nji­va­ma de­si­lo ne­što vr­lo ozbilj­no – is­ta­kla je gru­pi­ca zna­ti­želj­nih ži­te­lja Ko­va­či­ce ko­ju smo za­te­kli ka­ko ra­do­zna­lo, na­lak­će­ni na svo­je bi­ci­kle, pra­te šta voj­ska ra­di u po­lji­ma. 

Slič­ne uti­ske iz­neo je i me­šta­nin Vla­di­mir K. On je bio na pi­ja­ci ka­da je čuo zvuk na­lik gro­mu, po­sle ko­jeg je vr­lo br­zo vi­deo dva pa­do­bra­na ka­ko pa­da­ju. 

– Mi­sli­li smo da je ne­ka­kva ve­žba, ali br­zo smo sa­zna­li da je pao avi­on. Ni­sam vi­deo sam pad, ali pri­ja­telj ka­že da je avi­on le­teo ni­sko – uka­zao je Vla­di­mir.

Pre do­la­ska voj­ske, voj­ne po­li­ci­je i dru­gih nad­le­žnih, ka­ko su po­sve­do­či­li me­šta­ni, pi­lo­ti­ma ko­ji su se ka­ta­pul­ti­ra­li po­ku­ša­li su da po­mog­nu ra­ta­ri naj­bli­ži me­stu ude­sa, ko­ji su po­zva­li Hit­nu po­moć. Pre­ma tvrd­nja­ma ži­te­lja Ko­va­či­ce, ka­da su ra­ta­ri pri­šli pi­lo­ti­ma obo­ji­ca su di­sa­la i bi­la sve­sna.

Od onih ko­ji su osta­li u po­lju do do­la­ska pri­pad­ni­ka voj­ske ni­je se mo­glo sa­zna­ti šta je od sve­ga ovo­ga za­i­sta tač­no, jer nji­ma zbog uvi­đa­ja no­vi­na­ri ni­su mo­gli da pri­đu. Po­je­di­ni od ovih ra­ta­ra, bez us­put­nog za­u­sta­vlja­nja, tek po­sle ne­kog vre­me­na trak­to­rom su pre­ve­ze­ni ka Ko­va­či­ci. 

Po­li­ci­ja i voj­ska pra­ti­li su si­tu­a­ci­ju ka­ko ne bi bi­lo ne­po­treb­nih za­u­sta­vlja­nja i skre­ta­nja sa glav­nog pu­ta. U nji­vu gde se sru­šio avi­on, ali i onu sa su­prot­ne stra­ne sa­o­bra­ćaj­ni­ce, gde su se pi­lo­ti pri­ze­mlji­li po­sle ka­ta­pul­ti­ra­nja, sve vre­me ni­je sme­lo ni da se za­ko­ra­či. Vo­zi­la su mo­gla bez za­dr­ža­va­nja da pro­la­ze pu­tem iz­me­đu Ko­va­či­ce i Idvo­ra, a no­vi­nar­ske eki­pe mo­gle su da se kre­ću sa­mo uz sam obod sa­o­bra­ćaj­ni­ce. 

Na li­ci­ma ži­te­lja okol­nih me­sta ko­ji su se ra­do­zna­lo oku­plja­li to­kom uvi­đa­ja bi­la je uoč­lji­va ne­ve­ri­ca – što zbog sa­me ne­sre­će, što zbog me­sta na ko­me se do­go­di­la. Ka­ko je le­te­li­ca pa­la u nji­vu sa le­ve stra­ne iz prav­ca Ko­va­či­ce, a pi­lo­ti sko­ro ki­lo­me­tar da­lje, u nji­vu sa su­prot­ne stra­ne ko­lo­vo­za, oku­plje­ni ži­te­lji ovog de­la Ba­na­ta za­pi­ta­li su se šta bi se tek de­si­lo da su avi­on ili pi­lo­ti pa­li na pri­lič­no pro­me­tan ko­lo­voz.