Energetski salto zvaničnog Berlina

Dan kasnije, nakon susreta s Petrom Porošenkom, predsednikom Ukrajine u Berlinu, Merkelova je istakla da „ne može biti da Ukrajina ostane bez značajne uloge u tranzitu (ruskog) gasa”.

Krajem marta nemačko ministarstvo ekonomije – nakon izdavanja svih neophodnih državnih dozvola za izgradnju 85 kilometara dugačke „nemačke sekcije” gasovoda „Severni tok 2” – mislilo je drugačije.

„Naša pozicija oduvek je bila da je ’Severni tok 2’ komercijalni projekat koji promovišu kompanije i koji treba da bude usaglašen sa primenjivim nacionalnim i EU pravilima”, prenele su agencije izjavu neimenovanog portparola nemačkog ministarstva ekonomije.

Šta je podstaklo najnoviji verbalni „gasni salto” Merkelove?

Odgonetka u ovom trenutku nije sasvim izvesna. Izvesno je da razgovor Porošenko–Merkelova nije baš bio elegantan.

Naime, na konferenciji za štampu nakon susreta s nemačkom kancelarkom, Porošenko se izvinio zbog sopstvene „zajedljivosti”!

„Izvinite zbog moje zajedljivosti, ali ’Severni tok 2’ jeste političko podmićivanje zbog lojalnosti prema Rusiji”, preneli su mediji izjavu ukrajinskog predsednika.

Istina, nakon gasno-političkog salta Merkelove, Aleksej Miler, šef „Gasproma” (odskora na spisku ruskih državljana pod američkim sankcijama), ponovio je da megafirma nikada i nije nameravala da potpuno zavrne slavinu dotoka gasa Evropi kroz Ukrajinu.

„Nikada nije bilo tema da napuštamo tranzit gasa kroz Ukrajinu. Ipak, ruska resursna baza pomera se ka severu, na centralnom gasnom koridoru više neće biti istih resursa kao do sada. Zbog toga će izvesni tranzit preko Ukrajine postojati i dalje, u količini 10–15 milijardi kubika godišnje. Na Ukrajini je da objasni održivost novog tranzitnog ugovora (nakon isteka tekućeg u decembru 2019)”, preneo je Rojters Milerovu izjavu 10. aprila.

Inače, ovaj stav „Gasproma” – da će nastaviti sa minimalnim transportom sibirskog gasa preko Ukrajine – poznat je još od juna 2016. godine.

Ako se i u Berlinu zna za tu „minimalističku nameru” „Gasproma”, šta je pozadina preinačenog stava Angele Merkel, i to u trenutku kada su Danska  i Švedska na korak od konačne odluke o dozvoli izgradnje „Severnog toka 2” kroz njihove teritorijalne vode.

Kraj aprila je inače od ranije postavljen kao poslednji rok za prikupljanje svih potrebnih dozvola za početak izgradnje „Severnog toka 2”, kome se inače iz sve snage pored Ukrajine u regionu protive Poljska, Letonija, Estonija i Litvanija.

U međuvremenu, na drugoj obali Baltičkog mora, Finska je 12. aprila dala „puno zeleno svetlo” za postavljanje cevi „Severnog toka 2” kroz svoje teritorijalne vode. Šta će odlučiti Švedska povodom „Severnog toka 2”, za sada je neizvesno. Optužbe Kijeva da gasovod „Severni tok 2” predstavlja „vojnu pretnju” koja bi mogla da izazove „novu ofanzivu ruskih trupa na Ukrajinu” odbacili su nemački pomorski viceadmiral Andreas Krause i švedski mornarički kontraadmiral Jens Nikvist. „Severni tok 2” ne predstavlja nikakav rizik za pomorske operacije u Baltičkom moru, izjavili su u Vašingtonu Krause i Nikvist.

Sudbinu tempa izgradnje „Severnog toka 2” možda najavljuje stav zvaničnog Kopenhagena.

„Danska ne može da zaustavi ruski gasovod, ali može da uspori njegovu izgradnju”, poručio je juče Lars Loke Rasmusen, premijer Danske.