ZSO u senci Trampovog tvita

Pr­o­šle sre­de uma­lo da se za­ra­ti, ali sre­ćom, ne na Bal­ka­nu. Bog nas je za sa­da iz­gle­da po­gle­dao, ali u va­zdu­hu još vi­si pi­ta­nje da li smo iz­be­gli „sud­nji dan” ko­ji je na­ja­vio u svom ka­ta­kli­zmič­nom tvi­tu Do­nald Tramp. A do­bro smo pr­o­šli i u pe­tak iako je bio 13. Mi­slim na su­sret, dru­gi u me­sec i po da­na, Alek­san­dra Vu­či­ća i An­ge­le Mer­kel. Kan­ce­lar­ka nas je ohra­bri­la, po­ru­čiv­ši da je Sr­bi­ja ključ­na ze­mlja re­gi­o­na s ko­jom Ne­mač­ka sa­ra­đu­je. 

Či­ni se da ni Vu­čić ni­je bio ne­za­do­vo­ljan ber­lin­skim raz­go­vo­rom, iako je pre pu­ta u Ne­mač­ku po­ru­či­vao gra­đa­ni­ma Sr­bi­je da ne oče­ku­ju pre­vi­še. Pred­sed­nik Sr­bi­je je po­sle raz­go­vo­ra s naj­moć­ni­jom po­li­ti­čar­kom Evro­pe po­no­vio da smo sprem­ni za kom­pro­mis, ali i do­dao da je za traj­no re­še­nje o Ko­so­vu po­treb­no da bu­du sa­gla­sne Ne­mač­ka, Fran­cu­ska, EU, SAD, Tur­ska i Ru­si­ja, a da o sve­mu tre­ba da bu­de oba­ve­šte­na i Ki­na.

 

Ka­da je Do­nald Tramp u sre­du pre­ko „Tvi­te­ra” za­gr­meo: „Ru­si­jo, spre­mi se jer na­še ra­ke­te sti­žu...”, za­vla­da­la je pla­ne­tar­na pa­ni­ka. Svet kao da se u tre­nu na­šao na ko­rak od no­ve rat­ne ka­ta­kli­zme. Iz per­spek­ti­ve mo­gu­ćeg di­rekt­nog su­ko­ba SAD i Ru­si­je u Si­ri­ji, na­ši još ne­ra­šči­šće­ni bal­kan­ski ra­ču­ni na­sta­li kr­va­vim ras­pa­dom Ju­go­sla­vi­je iz­gle­da­li su kao obič­na kom­šij­ska sva­đa.

Upr­kos rat­nim obla­ci­ma ko­ji su se nad­vi­li nad Bli­skim is­to­kom, u Mo­sta­ru su Alek­san­dar Vu­čić i Boj­ko Bo­ri­sov iz­ra­zi­li za­bri­nu­tost zbog mo­gu­ćeg za­o­štra­va­nja si­tu­a­ci­je na za­pad­nom Bal­ka­nu, ko­je bi re­gi­on vra­ti­lo de­ce­ni­ja­ma una­zad: „Ve­li­ke si­le u po­sled­nje vre­me kao da tra­že me­sto kon­flik­ta.” Baš za­to što su Sr­bi me­đu pr­va tri na­ro­da ko­ja su u ra­to­vi­ma u pret­hod­nom ve­ku pr­o­cen­tu­al­no iz­gu­bi­la naj­vi­še sta­nov­ni­štva, naš pred­sed­nik je po­ru­čio svet­skim moć­ni­ci­ma ono što mi­sli sva­ki nor­ma­lan čo­vek: „’Aj­de, le­po na­đi­te to ne­gde da­le­ko od nas, a da mi ov­de ži­vi­mo u mi­ru.”

Dvo­dnev­nu uspe­šnu po­se­tu Alek­san­dra Vu­či­ća Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni to­kom ko­je je otvo­rio sa­jam pri­vre­de u Mo­sta­ru, gde Sr­bi­ja uče­stvu­je kao ze­mlja part­ner sa sko­ro 70 kom­pa­ni­ja, ali i po­se­tio Tre­bi­nje, gde je sve­ča­no otvo­ren kon­zu­lat Sr­bi­je – po­ku­šao je da po­kva­ri Ha­šim Ta­či. On je s Ko­ša­ra na 19. go­di­šnji­cu po­čet­ka bit­ke iz­me­đu OVK i pri­pad­ni­ka Voj­ske Ju­go­sla­vi­je, ko­ji su ču­va­li gra­ni­cu, po­no­vo pri­zi­vao rat pr­o­tiv Sr­ba i za­go­va­rao „ve­li­ku Al­ba­ni­ju”.

Bu­gar­ski pre­mi­jer je do­bro ose­tio ka­ko se srp­ski pred­sed­nik ose­ća u Mo­sta­ru zbog Ta­či­je­vog zvec­ka­nja oruž­jem. „Boj­ko mi je re­kao: ’Mo­gu da mi­slim da si škr­gu­tao zu­bi­ma, ali ono što si is­pu­stio pre­ko zu­ba je bi­lo do­bro. Do­bro je da si po­zvao na mir’”, pre­neo je Vu­čić ono što mu je Bo­ri­sov re­kao za ve­če­rom. 

Bri­sel je pr­o­šle ne­de­lje otvo­re­no stao na stra­nu Pri­šti­ne. Odav­no nam je ja­sno da Ha­šim Ta­či i Ra­muš Ha­ra­di­naj mi­ni­ra­ju sva­ki po­ku­šaj da Sr­bi do­bi­ju Za­jed­ni­cu srp­skih op­šti­na, ali sa­da je po­sta­lo ja­sno da im u sa­bo­ta­ži spro­vo­đe­nja Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma po­ma­že i „evro oli­gar­hi­ja”. Ma­ja Ko­ci­jan­čič je iz­ja­vom da ZSO tre­ba da bu­de for­mi­ra­na po ko­sov­skim za­ko­ni­ma za­pra­vo po­ru­či­la da EU vi­še ni­je sta­tu­sno ne­u­tral­na. Alek­san­dar Vu­čić je od­mah uz­vra­tio s „ne­ka nam po­ka­žu gde to pi­še”. Srp­ski pred­sed­nik po­ru­ču­je da je iz­ne­na­đen ta­kvom iz­ja­vom jer je sto pu­ta u Bri­se­lu re­kao da će ZSO bi­ti for­mi­ra­na u skla­du s Bri­sel­skim spo­ra­zu­mom.

I Ivi­ca Da­čić, ko­ji je pre pet go­di­na kao pre­mi­jer pa­ra­fi­rao Bri­sel­ski spo­ra­zum, ni­je mo­gao da oću­ti. Ski­nuo je di­plo­mat­ske ru­ka­vi­ce i po­ru­čio ka­ko je to vr­hun­ski bez­o­bra­zluk Evrop­ske uni­je. „Ni­smo se ta­ko do­go­vo­ri­li. Za­to bi tre­ba­lo ja­sno re­ći Evro­pi do­kle mo­že­mo da ide­mo. Pri­zna­nje Ko­so­va ne­će do­bi­ti, pa ma­kar Sr­bi­ja mo­ra­la da od­u­sta­ne od član­stva u Evrop­skoj uni­ji”, re­kao je Da­čić.

Vu­čić ni­je sa­mo s Mer­ke­lo­vom u Ber­li­nu, već i sa še­fom fran­cu­ske di­plo­ma­ti­je Ivom le Dri­ja­nom u Be­o­gra­du ana­li­zi­rao tač­ku po tač­ku Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma. Pr­vih šest ta­ča­ka ko­ji se od­no­se na ZSO Pri­šti­na ni­je ni pip­nu­la pet go­di­na. Za raz­li­ku od Be­o­gra­da, ko­ji je is­pu­nio sve od tač­ke se­dam do 15 iz ovog spo­ra­zu­ma.

Sko­ro tri i po go­di­ne ot­ka­ko je iza­šao iz pri­tvor­ske je­di­ni­ce u She­ve­nin­ge­nu, Vo­ji­slav Še­šelj je če­kao na ha­šku pre­su­du. Li­der ra­di­ka­la je osu­đen na de­set go­di­na za­tvo­ra zbog pr­o­go­na Hr­va­ta u Hrt­kov­ci­ma u Voj­vo­di­ni, ali na od­slu­že­nje ka­zne ne­će ići jer je u pri­tvo­ru bo­ra­vio je­da­na­est i po go­di­na. Od­mah se pr­o­bu­dio re­gi­on. Hr­vat­sko mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va i „Maj­ke Sre­bre­ni­ce” su kao za­pe­te pu­ške po­ru­či­le ka­ko je ka­zna pre­bla­ga. Sa­mo dan ra­ni­je ka­da su se u Spli­tu 10. apri­la na dan osni­va­nja NDH po­stro­ja­va­li ho­sov­ci uz usta­ške po­kli­če i ma­šu­ći za­sta­va­ma „Ja­se­no­vac – Za dom sprem­ni”, Ban­ski dvo­ri su ću­ta­li kao za­li­ve­ni. Ni Mu­ni­ri Su­ba­šić ni­su sme­ta­li cr­no­ko­šu­lja­ši ko­ji obo­ža­va­ju An­te Pa­ve­li­ća.

Me­đu­tim, ni Ru­si­ja ni­je za­do­volj­na pre­su­dom ko­ju je Ha­ški me­ha­ni­zam iz­re­kao pred­sed­ni­ku SRS-a. Ka­ko ka­že port­pa­rol­ka ru­skog MSP-a Ma­ri­ja Za­ha­ro­va, ova­kva pre­su­da sa­mo je na­sta­vak ni­za po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­nih i an­ti­srp­skih pre­su­da ko­je su da­le­ko od ide­je ne­za­vi­snog pra­vo­su­đa. Iako sma­tra­ju da sa­da već osu­đe­nom rat­nom zlo­čin­cu tre­ba od­u­ze­ti po­sla­nič­ki man­dat, Če­do­mir Jo­va­no­vić i Ne­nad Ča­nak će po svo­joj pri­li­ci do kra­ja sa­zi­va ove Na­rod­ne skup­šti­ne mo­ra­ti da „tr­pe” Še­še­lja u par­la­men­tu.