Sećanja kraljevskih lisica

Puk je pr­vi put dej­stvo­vao po ne­pri­ja­telj­skoj avi­ja­ci­ji 26. mar­ta u 18.10 sa­ti, u jed­no ve­dro pred­ve­čer­je kad je po­got­ke srp­skih ra­ke­ta­ša po­sma­tra­lo po­la Čač­ka i sva se­la oko­lo.

– Na­še ra­ke­te lan­si­ra­ne su s va­tre­nog po­lo­ža­ja Če­tvr­tog di­vi­zi­o­na, s iz­bre­ška Ili­jak u Mr­ča­jev­ci­ma. Ta­da smo ra­ke­tom „ne­va” po­go­di­li je­dan ne­pri­ja­telj­ski avi­on na Je­li­ci, iz­nad Zdra­vlja­ka, a dru­gi iz­nad grad­skog gro­blja u Čač­ku. Sve su nas oso­ko­li­li ti po­go­ci, vi­de­li su ih i pri­pad­ni­ci ko­man­de pu­ka sa svog po­lo­ža­ja, za­be­le­že­ni su i ka­me­ra­ma.

Od ta­da do kra­ja ra­ta je­di­ni­ce pu­ka su u stal­nom pre­me­šta­nju i ma­ne­vri­sa­nju pre­va­li­le „mi­li­on” ki­lo­me­ta­ra, ko­li­ko i 250. ra­ket­na bri­ga­da PVO, da bi se va­zdu­šni du­šma­ni do­ve­li u za­blu­du, a Voj­ska SRJ sa­ču­va­la lju­de i opre­mu.

– Voj­nu fa­bri­ku „Slo­bo­da” u Čač­ku bra­nio je naš Dru­gi di­vi­zi­on, s po­lo­ža­ja na vr­hu Lju­bi­ća. U tre­ćem na­pa­du na fa­brič­ke po­go­ne u Je­zdi­ni, 4. apri­la, ra­ke­tom smo po­go­di­li ne­pri­ja­telj­ski avi­on, cilj je uhva­ćen iz­nad Pra­nja­na, be­že­ći od­ba­cio je dva re­zer­vo­a­ra s go­ri­vom po­red Za­pad­ne Mo­ra­ve, iz­me­đu Ov­ča­ra i Ka­bla­ra, a po­go­đen je iz­nad za­se­o­ka Lju­bi­či­ći, na Ka­bla­ru. Ali nji­hov lo­vac, ko­ji je bio prat­nja bom­bar­de­ra, pro­ti­vra­dar­skom ra­ke­tom na­ci­ljao je va­tre­ni po­lo­žaj na­šeg di­vi­zi­o­na. Ta­da su po­vre­đe­na tro­ji­ca rat­ni­ka, od ko­jih je­dan vod­nik i on naj­te­že, pa je po­sle ra­ta oti­šao u pen­zi­ju i na­sta­vio da ži­vi u Po­ja­ta­ma kod Kru­šev­ca.

Pa­vlo­vi­ću je, ve­li, ra­nja­va­nje svo­jih voj­ni­ka pa­lo iz­u­zet­no te­ško.

– Po­se­tio sam ih u bol­ni­ci u Čač­ku, za­tim se vra­tio na ko­mand­no me­sto pu­ka u Ostri, pod Ostri­com. Ta­da sam, da bih po­di­gao lju­de, od­lu­čio da pu­ku dam na­ziv „Kra­ljev­ske li­si­ce”, po­što nam je ina­če se­di­šte bi­lo u Kra­lje­vu. Kod se­be sam već imao plan i ma­te­ri­jal za to pa smo u Čač­ku na­pra­vi­li 2.000 svo­jih zna­ko­va. U to­ku 78 da­na ra­ta pro­tiv NA­TO avi­ja­ci­je, puk je imao sa­mo dvo­ji­cu te­že i 13 lak­še po­vre­đe­nih pri­pad­ni­ka, a kraj na­pa­da do­če­ka­li smo s ma­lim ošte­će­nji­ma i gu­bi­ci­ma u teh­ni­ci.

Ra­ke­ta­ma „ne­va-M”, si­stem „S-125” ru­ske iz­ra­de, 450. Ra­ket­ni puk PVO iz­vr­šio je 19 ga­đa­nja, od ko­jih 16 uspe­šnih. Po­go­đe­ne NA­TO va­zdu­šne for­ma­ci­je na­pu­šta­le su pro­stor SRJ naj­kra­ćim pu­tem, u BiH, Ma­ke­do­ni­ju ili Al­ba­ni­ju. U zo­ni pu­ka le­te­lo je ukup­no 420 for­ma­ci­ja NA­TO-a, od to­ga u zo­ni dej­stva pu­ka 281 for­ma­ci­ja, a od njih su 22 for­ma­ci­je bi­le le­te­li­ce stelt teh­no­lo­gi­je („F-117A” i „B-2”). Naj­bo­lja ga­đa­nja bra­ni­la­ca Sr­bi­je i Šu­ma­di­je bi­la su 26. mar­ta, 13. apri­la, 3. ma­ja i 12. ma­ja.

To­kom na­pa­da NA­TO-a na SRJ, po­gi­nu­lo je 37 pri­pad­ni­ka KRV i PVO, od ko­jih 28 ra­ke­ta­ša.

Po za­vr­šet­ku na­pa­da na na­šu otadž­bi­nu, rat­ni sa­stav 450. ra­ket­nog pu­ka ras­for­mi­ran je 24. ju­na 1999. go­di­ne u ka­sar­ni u Rib­ni­ci, gde je sa­da ko­man­da Dru­ge kop­ne­ne bri­ga­de. Na ra­stan­ku do­de­lje­na su pri­zna­nja naj­hra­bri­jim voj­ni­ci­ma i sta­re­ši­na­ma (220) i sa­rad­ni­ci­ma s te­re­na (230), a svi pri­pad­ni­ci pu­ka do­bi­li su rat­ni za­štit­ni znak „Kra­ljev­ske li­si­ce”. Na dan Voj­ske SRJ, 15. ju­na 1999, do­de­lje­no je 61 rat­no od­li­ko­va­nje pu­kov­skim ju­na­ci­ma, a po­sle ra­ta još 126 na­gra­da.