Stariji sve češće izloženi diskriminaciji

– Potvrdilo se i da se prilično dugo čeka na ostvarivanje svih prava i usluga, da se oko 10 odsto seniora oseća diskriminisano u svakodnevnom životu, da ne postoje dovoljno razvijene inkluzivne politike, ali i da brojne arhitektonske barijere onemogućavaju korišćenja javnog prevoza. Iz tih rezultata proistekle su brojne preporuke, a odnose se između ostalog i na prevazilaženje barijera, ali i veće informatičko opismenjavanje da bi stariji bili u toku o pravima koja mogu da ostvare – kaže Prijićeva.

Dodatni problem je i to što je veliki broj starijih pogođen siromaštvom, iz kojeg takođe proizilaze brojni problemi. Zato je, dodaje Prijićeva, neophodno preispitati obuhvate socijalnih davanja i načine usklađivanja visina prihoda koje redovno ostvaruju.

U toku minule godine kancelarija poverenika je sprovela još jedno istraživanje koje se odnosi na položaj starijih žena koje, ukoliko se nalaze u kući, najčešće pomažu članovima domaćinstva sa mnogo sati rada, ali se njihov rad ne vrednuje na odgovarajući način.

– To istraživanje je obuhvatilo žene starije od 65 godina u svim sredinama, i seoskim i gradskim, a pored anketa, tretirane su i fokus grupe koje su organizovane u Beogradu, Nišu i u nekoliko seoskih sredina u ovoj godini. Osnovni rezultat je da društvo ne vodi dovoljno računa o položaju starijih žena. Više od 80 odsto ispitanica je poručilo da  njihov položaj nije u skladu sa njihovim potrebama – ističe Prijićeva i podseća da je veliki broj žena bio izložen diskriminaciji, posebno u ostvarivanju prava na pojedine usluge.

– Tu nije samo reč o socijalnim i zdravstvenim, već i uslugama koje bi trebalo da im pružaju organi lokalne vlasti. Zbog svih tih problema neophodno je preispitati obuhvat novčanih primanja žena, kreirati nove usluge socijalne zaštite u odnosu na potrebe tih žena i povećati broj korisnika usluga – nabraja Tatjana Prijić, uveravajući da kada bi se barem deo preporuka koje su proistekle iz ovih istraživanja sproveo u delo, u budućnosti bi sigurno mogao da se očekuje manji broj pritužbi na osnovu starosti.

Da je u Srbiji i dalje na snazi stereotip „starost jednako bolest”, potvrđuje i Paulina Firićaski, psiholog iz Gerontološkog centra „Beograd”.

– Stariji ne moraju da budu usamljeni, bolesni, depresivni ili izolovani. Zato je u starosti važan aktivitet, jer doprinosi zadovoljavanju potreba za pripadanjem društvu. U GC „Beograd” nastojimo upravo to, da stvorimo što podsticajnije okruženje za aktivitet i socijalnu uključenost. U dnevnim centrima i klubovima,  kao i u domovima, sa oko 11.000 korisnika, uspevamo da pružamo  mogućnost da stariji zadovolje svoje potrebe. Jer prazno vreme dovodi do brojnih negativnih emocija, osećanja besciljnosti i bespomoćnosti, a strukturirano vreme je vreme ispunjeno aktivnostima, što vodi do osećanja vrednosti, povećanja samopouzdanja, očuvanja mentalne ravnoteže – nabraja Firićaski.

Put do socijalne uključenosti

Simptomi socijalne isključenosti starijih ogledaju se u nejednakom pristupu resursima, neistovetnom učestvovanju u društvu i nejednakim mogućnosti, podseća Nataša Todorović, koordinator programa brige o starima pri Crvenom krstu Srbije.

– Za socijalnu uključenost je na prvom mestu presudan pristup informacijama, ali ona podrazumeva i dostojanstveno starenje koje je  u vezi sa finansijskom sigurnošću u starosti. Inkluzija obuhvata i mogućnost jednakog pristupa starijih uslugama socijalne i zdravstvene zaštite, ali i prilagođavanja tržišta rada postojećim demografskim tendencijama i karakteristikama starijih osoba. Podrazumeva i jednaku zaštićenost starijih od bilo kakvih oblika diskriminacije, zlostavljanja i nasilja, kao i postojanje jednakih mogućnosti da učestvuju u kulturnom i javnom životu društva.