„Frikom” bi ubuduće mogao da jemči za „Agrokor”
Preduzeća sa teritorije Srbije ubuduće će moći da odobravaju zajmove i dužnicima strancima, kao i da daju jemstva i druga sredstva obezbeđenja za kredite preduzećima iz inostranstva, kao i za kredite između stranaca – ali, pod uslovima i na način koji propisuje Narodna banka Srbije. U praksi to znači da bi ubuduće domaća preduzeća, koja su u sastavu hrvatskog koncerna „Agrokor”, mogla da hrvatskim preduzećima obezbeđuju jemstvo za kredite. To do sada nije bio slučaj tako da su „Frikom”, „Dijamant” i „Idea” bili zaštićeni od propasti ovog koncerna.
Ove izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju trenutno su u skupštinskoj proceduri, a predviđeno je da budu donete po hitnom postupku. Inače, budući zakon propisuje da se jemstva i kreditiranje stranaca mogu ograničiti propisom Narodne banke Srbije radi očuvanja javnog interesa ili finansijske stabilnosti, za pojedine slučajeve na osnovu ocene opravdanosti tih ograničenja.
Izmene zakona takođe predviđaju da naši ljudi, koji žele da ulože novac na tržište Evropske unije, ubuduće to mogu da učine bez ikakvih ograničenja, a na raspolaganju će im biti i veće mogućnosti ulaganja ili kako bi to stručnjaci rekli više alternativa.
Naime, izmenjeni članovi Zakona o deviznom poslovanju obezbeđuju slobodno kretanje kapitala po osnovu kratkoročnih portfolio investicija, jer je propisano da domaća pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu slobodno da ulažu u strane kratkoročne hartije od vrednosti, koje izdaje Evropska unija, države članice Evropske unije, međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije u kojima učestvuju države članice Evropske unije, kao i pravna lica koja imaju sedište u tim državama.
S druge strane omogućava se da nerezidenti – strana fizička i pravna lica iz država članica Evropske unije mogu slobodno da ulažu u kratkoročne hartije od vrednosti i kod nas.
Predlagač izmena zakona je Ministarstvo finansija, čija je namera da podstakne razvoj tržišta kapitala. U obrazloženju izmena zakona navedeno je da je, uprkos tome što je, prema podacima sa Beogradske berze, u 2017. godini ostvaren najveći promet od 2008. godine (rast od 52,71 odsto u odnosu na 2016. godinu, odnosno nominalno promet u iznosu od 552,8 miliona evra), neophodan dalji razvoj domaćeg tržišta kapitala. Posebno ukoliko se ima u vidu da su referentna tržišta u regionu ostvarila snažniji rast vrednosti indeksnih pokazatelja u odnosu na domaće tržište. Isto tako, dosadašnje učešće stranih investitora i stranog kapitala na domaćem tržištu kapitala bilo je zanemarljivo. Zbog svega navedenog, zakonom se stvaraju uslovi za veći priliv stranog kapitala, povećanje aktivnosti domaćeg tržišta kapitala i, posledično, povećanje rasta bruto domaćeg proizvoda.
Inače, ovim zakonom Srbija samo ispunjava obaveze koje je preuzela na osnovu Sporazuma o stabilizaciji (SSP), koji se odnosi na slobodno kretanje kapitala po osnovu portfolio investicija i finansijskih zajmova i kredita s rokom dospeća kraćim od godinu dana. Ova vrsta ulaganja odredbama Zakona o deviznom poslovanju do sada nije bila dozvoljena.
Ulaganje u vrednosne papire biće moguće samo pod uslovom da te hartije imaju propisani minimalni dugoročni kreditni rejting. Takođe, ubuduće bi se propisao minimalni kreditni rejting dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci pravna lica sa sedištem u državama članicama OECD-a.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
