Kriza u Švedskoj akademiji
U Švedskoj akademiji, najelitnijoj švedskoj instituciji kulture, nije bilo veće krize još od njenog osnivanja 1786. godine. To je kao ogromni mutirajući kancer, kako se izrazio jedan novinar. Drama je počela u jesen 2017, a kulminacija je upravo ovog meseca.
Da bi se problem u potpunosti razumeo, treba najpre reći da je Švedsku akademiju osnovao 1786. godine kralj Gustav III (kralj 1771–1792), koji se veoma interesovao za kulturu, pogotovo za pozorište, i koji je definisao statut akademije po ugledu na francusku akademiju. Dakle, po statutu Švedska akademija ima 18 članova (ili kako se kaže 18 stolica) koji se biraju doživotno. Izbor članova vrši se tajnim glasanjem, a rezultati glasanja se ne objavljuju dok članove akademije ne odobri švedski kralj, koji je zaštitnik i pokrovitelj akademije. Jedan od 18 članova je stalni sekretar akademije. Direktor akademije se bira među članovima rotacijom na 6 meseci. Jedna od stavki statuta jeste da se akademija ne izjašnjava o političkim pitanjima. Oko polovine članova akademije su istaknuti švedski književnici, a sedam članova su žene. Prva žena član akademije bila je Selma Lagerlef 1914. godine.
Akademija je finansijski potpuno nezavisna i ne dobija nikakve dotacije od države, ali takođe ne plaća ni porez na prihod, niti na imovinu. A imovina akademije je pozamašna, što u najekskluzivnijim zgradama u Stokholmu i Lundu, što u akcijama najboljih švedskih industrijskih koncerna. Prvobitno, a i kasnije, mnogi donatori su prilagali novac ili zgrade akademiji, a ona je vešto upravljala svojom imovinom oplemenjavajući je i uvećavajući je, tako da se procenjuje da danas iznosi između 100 i 200 miliona evra, precizna brojka se ne zna. Osim dodele Nobelove nagrade za literaturu, u njene zadatke i obaveze danas spadaju i nagrade i stipendija, rečnik švedskog jezika, leksikon švedskog jezika koji se ažurira, publikacije vezane za literaturu i jezik.
Konflikt se desio još 1989. godine kada je Salman Ruždi, poreklom iz Irana, bio kandidat za Nobelovu nagradu za roman „Satanski stihovi” i kada ga je ajatolah Homeini osudio na smrt kroz fatvu. Jedan deo članova akademije hteo je da uputi apel vladi Švedske da interveniše kod Irana, što većina članova akademije nije prihvatila jer statut kaže da se akademija ne izjašnjava o političkim pitanjima. Zbog toga su dva člana akademije, Ćertin Ekman (stolica 15) i Larš Jilensten (stolica 14), otkazala dalje učešće u radu akademije budući da ne mogu po statutu da otkažu članstvo u akademiji.
Aktuelni konflikt je počeo u jesen 2017. kada su neki mediji objavili da je vest o dobitniku Nobelove nagrade za literaturu za 2017. godinu „procurila” pre zvaničnog objavljivanja od strane akademije, a da je to radio, kako se verovalo, Žan-Klod Arno, suprug člana akademije na stolici broj 18, Katarine Frostenson. Švedska akademija je od 2010. godine finansirala kulturni klub Forum sa 126.000 švedskih kruna godišnje. Klubom su upravljali upravo Žan-Klod Arno, koga su prozvali „Kulturni profil” i njegova supruga Katarina Frostenson. U novembru 2017. godine , švedski dnevni list Dagens Nyheter objavio je članak u kome se Žan-Klod Arno, optužuje da je seksualno zlostavljao i vršio razna seksualna nasilja nad više žena. Čak 18 žena su same prijavile da su seksualno zlostavljane na više načina. Istovremeno je objavljeno da je preko istog čoveka procurila vest o dobitniku Nobelove nagrade za književnost pre objavljivanja.
Akademija je odmah prekinula svaku saradnju sa klubom Forum, a istovremeno je stalni sekretar u akademiji, Sara Danius (stolica 10) zvanično potvrdila vest da su članovi akademije, njihove ćerke i supruge, kao i žensko osoblje koje je zaposleno u akademiji, bili izloženi „neželjenoj intimnosti i neodgovarajućem ponašanju” od strane Arnoa. Pošto je jedna advokatska kancelarija u svom izveštaju zvanično potvrdila ove optužbe, kao i neke druge finansijske nedozvoljene transakcije u klubu, onda su članovi akademije rešili da glasanjem odluče ostanak Katarine Frostenson u akademiji, što statut omogućuje u takvim slučajevima. Ishod glasanja je bio 8:6 za ostanak Katarine u akademiji. Odmah nakon glasanja tri člana akademije – Ćel Espmark, Klas Estergren i Peter Englund – izjavila su da više neće učestvovati u radu akademije zato što Frostenson nije isključena. Time je broj članova u akademiji spao na 13.
Švedski kralj Karl Gustav XVI održao je poseban sastanak sa stalnim sekretarom akademije Sarom Danius i informisao se o problemima u akademiji, zatim je imao takođe poseban sastanak sa aktuelnim direktorom akademije (Anders Ulson, stolica 4), a rezultat tih sastanaka uslovio je sednicu članova akademije 12. aprila 2018, kada su i Sara Danius i Katarina Frostenson dale ostavke na članstvo u akademiji, kao kompromis za spas akademije. Međutim, odmah posle ove sednice, još jedna članica akademije najavila je mogući izlazak iz akademije, Sara Stridsberj (stolica 13). To znači da akademija ostaje sa 10 članova od 18 što dovodi u pitanje rad akademije. Jer, za odluku o izboru Nobelove nagrade za književnost potrebno je minimum 12 članova akademije (dve trećine od 18), a sa preostalih 10 dovodi se u pitanje dodela ove nagrade.
Povodom ovog haosa u akademiji i u kulturnom svetu Švedske mišljenja su podeljena šta treba činiti: raspustiti akademiju, menjati statut i izabrati nove članove, imenovati kontrolora itd. Sam kralj je najavio da bi statut akademije mogao da bude izmenjen tako da članovi mogu da se razreše članstva. Takođe se mora menjati i modernizovati organizacija i način rada akademije s obzirom na činjenicu da ona i danas radi po statutu koji je star 232 godine.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
