Srbi će sačekati još tri i po meseca na ZSO

„Nama ne treba ZSO koji će biti nekakva asocijacija koja već postoji u kosovskom ustavu, nevladina organizacija ili praporac koji će da zveči. Nama treba ZSO, gde će Srbi moći institucionalno da se okupljaju, gde više neće da strahuju za svoje živote, kulturnu i versku baštinu, imovinu”, rekao je Petković.

Prisutnima se obratio i Igor Simić, poslanik Srpske liste, koji je predočio da će ZSO imati nadležnosti u oblasti zdravstva, obrazovanja, urbanog i ruralnog planiranja, odnosno imaće sva ovlašćenja koja su predstavljena na zajedničkoj sednici političkih predstavnika Srba sa Kosmeta 28. marta ove godine u Mitrovičkom dvoru u severnoj Kosovskoj Mitrovici. „Mnogi su očekivali da mi danas krenemo sa formiranjem ZSO, ali mi danas nismo išli srcem, već glavom. Posle pet godina, dobro je da se krenulo sa mrtve tačke”, kazao je Simić.

Vlada Kosova utvrdila novu platformu za dijalog

Priština – Platforma za finalizaciju briselskog dijaloga Kosova i Srbije, koju je vlada Kosova juče usvojila i prosledila skupštini, ovlašćuje predsednika Kosova Hašima Tačija da, zajedno sa kosovskom delegacijom koja će biti formirana, vodi razgovore o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Delegaciju će činiti predstavnici svih političkih partija, navodi se u platformi, javio je Radio slobodna Evropa pozivajući se na tekst u koji su imali uvid. U dokumentu se navodi da skupština insistira da dijalog treba da se okonča međunarodno obavezujućim pravnim sporazumom, putem kojeg treba da dođe do recipročnog priznanja Kosova i Srbije, prenosi Beta. Navodi se da je skupština vrhovni autoritet koji će ratifikovati sporazum postignut u dijalogu sa Srbijom. Kosovski premijer Ramuš Haradinaj rekao je da je dokument sačinjen nakon više sastanaka sa predsednikom Kosova, članovima skupštine, političkim predstavnicima i civilnim društvom, pošto je aktuelni dijalog „istrošen”, više ne daje rezultate i da zato treba preći na konačnu fazu dijaloga.

Francuski istoričar o zločinima OVK

Francuski istoričar i novinar Žan Arno Derens je u opširnom tekstu o zločinima OVK na Kosmetu naveo da se prvo ubistvo srpskih civila u Velikoj Hoči kod Orahovca desilo u maju 1998, a poslednja otmica 28. juna 2000. godine, više od godinu dana nakon što je uspostavljen protektorat UN. U tekstu za „Mond diplomatik” na srpskom jeziku, koji se dobija uz „Nedeljnik”, Derens je naveo da mu je predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica sa KiM Negovan Mavrić pokazao spisak mrtvih i nestalih iz sela. Pronađeni su ostaci devetnaestoro Srba otetih 1998. i 1999. godine, ali se još 55 Srba i devet Roma vode kao nestali. Derens navodi, prenosi Tanjug, da se od juna 1999. srpsko stanovništvo u Velikoj Hoči smanjilo sa 10.000 na svega 700, uz još 300 stanovnika u gornjem delu Orahovca. Piše i da je većina nestalih Srba oteta još u julu 1998, kada je OVK nakratko okružila Orahovac, a da je potom veliki broj srpskih civila iz Retimlja odveden u obližnju bazu OVK u Semetištu. Niko od muškaraca više nije viđen (od kojih je jedan imao svega 16 godina).