Izbori u Bujanovcu dele i braću

Bujanovac – Sastav lokalnog parlamenta u Bujanovcu biće nakon izbora 11. maja, izvesno je, drugačiji nego sada, a razlog za to je svakako i predizborno prestrojavanje stranaka u odnosu na prethodne lokalne izbore. Neke od partija su pri tom poštovale koalicije koje su stranačke centrale sklopile za nastup na parlamentarnim izborima, dok su druge procenile da je „na lokalu” dobitna neka druga kombinacija.

Aktuelni saziv skupštine opštine (41 odbornik) omogućava da predstavnici dve albanske političke partije sve odluke donose bez „pomoći” ostalih odbornika. Iako suprotstavljene po mnogim pitanjima, Partija za demokratsko delovanje, sa 13, i Pokret za demokratski progres, sa devet odbornika, imaju potrebnu odborničku većinu, pa su radikali (12 odbornika), koalicija Složno za Bujanovac (pet), sastavljena od devet političkih partija bivšeg DOS-a, i SPS-a, i dvojica predstavnika Ujedinjene partije Roma ostali u opoziciji nemoćni da na bilo šta utiču.

Predstavnici srpskih političkih partija pokušaće ovoga puta da do više mesta u odborničkim klupama, a time i uticaja na lokalnu vlast dođu formiranjem drugačijih koalicija. Tako će se u koaliciji Za bolje sutra, koju će predvoditi Srpska radikalna stranka, (ovoga puta bez predsednika OO Svetislava Stojmenovića, kandidata za predsednika opštine na prošlim izborima, koji je podneo ostavku „iz ličnih razloga”), naći i predstavnici Nove Srbije, Socijalističke partije Srbije, Partije udruženih penzionera, Karićevog Pokreta snaga Srbije i Grupe građana „Trajko Trajković”. Opštinski odbor Demokratske stranke sledio je republički nivo, pa će na izbore izaći u koaliciji sa G17 plus i SPO, pod imenom Bujanovac – za Evropsku Srbiju – Boris Tadić. Predsednik OO DS-a Goran Tašković je i kandidat za narodnog poslanika. Njegov rođeni brat Miroslav Tašković predvodiće „suprotstavljeni” blok – Demokratske stranke Srbije. Dvojica ranije istaknutih predstavnika svojih stranaka ovoga puta će predvoditi liste grupa građana. Prvi je dr Stojanča Arsić (još zvanično predsednik OO Socijaldemokratske partije Nebojše Čovića i šef odborničke grupe koalicije Složno za Bujanovac, a ranije funkcioner Jugoslovenske levice), dok će na čelu druge grupe građana biti dr Miodrag Milković, doskorašnji predsednik ovdašnjih socijalista, koji je „iz principijelnih razloga” napustio SPS.

Što se tiče predstavnika vladajućih partija Albanaca, oni su trenutno okupirani teškoćama za prikupljanje 10.000 potpisa za učešće na parlamentarnim izborima. Problemi su utoliko veći, što, osim Partije za demokratsko delovanje (čiji je predsednik Riza Halimi, bio jedini albanski predstavnik u raspuštenom republičkom parlamentu) i Demokratske unije doline, niko od lidera ostalih osam političkih partija ne pokazuje interesovanje za učešće na republičkim izborima, pa samim tim ni za animiranje svojih članova i simpatizera za potpisivanje izbornih lista. Za učešće na lokalnim izborima su, s druge strane, veoma zainteresovani pa će tako u trku za odbornička mesta ući Partija za demokratsko delovanje, Pokret za demokratski progres, Demokratska unija Albanaca, Demokratska partija Albanaca i Nacionalna demokratska partija Albanaca. Romi će na izbore izaći sa dve liste – Ujedinjene partije Roma i koalicije Romske partije – Srđan Šajn.