EU između Berlina i Pariza
Evropski brod bez kormilara: Juni se približava a time i termin za veliki samit EU na kojem će, kako se očekuje, Evropljani konačno saznati kakva je budućnost Unije. Sve priče o velikim reformama koje treba sprovesti u život kako bi EU imala sigurnu budućnost treba pretočiti u konkretne planove.
Ovaj zadatak, barem tako izgleda u ovom trenutku, gotovo je nemoguće rešiti. Evropska unija, utisak je, liči na brod bez kormilara koji, doduše, bezbedno pluta, ali potpuno je neizvesno da li će stići u sigurnu luku ili će završiti poput „Titanika”.
Jedini pravi spas može da stigne iz Pariza i Berlina. Posle povlačenja Velike Britanije iz EU i zbog ozbiljnih problema koji pritiskaju Italiju i Španiju, svi očekuju da bi jedino Nemačka i Francuska mogle da ponude spasonosnu formulu koja garantuje budućnost Unije. Postavlja se, međutim, pitanje koliko snažno ovaj evropski dvojac zaista može da povuče EU. Francuski predsednik Emanuel Makron krajem nedelje boravio je u Nemačkoj upravo pokušavajući da ojača osovinu Berlin-Pariz. Tačnije, Makron je u nemačkoj prestonici pokušao da nemačku kancelarku Angelu Merkel pridobije za svoj plan reformi EU.
Pred Unijom u ovom trenutku stoje tri ozbiljna zadatka: da sačuva ekonomsku stabilnost, ojača svoju spoljnopolitičku poziciju i produbi unutrašnju integraciju. I sad se postavlja pitanje kako reformisati EU u ovim oblastima a time joj zapravo produžiti život.
Francuska i Nemačka odavno su se složile da „treba ojačati Evropu” ali su danas na poprilično različitim pozicijama. Francuski predsednik već je obelodanio svoje planove, nemačka kancelarka je, na drugoj strani, „potrošila” pola godine pokušavajući da formira novu vladu i uglavnom se načelno izjašnjavala o Makronovim predlozima.
Šta je zapravo predložio Makron? Francuski predsednik traži bolju zaštitu spoljnih granica Unije, jedinstvenu spoljnu i migracionu politiku. Kada je reč o ekonomiji Makron bi želeo da Unija obezbedi što više novca za investicije, predlaže čak i zajedničkog, evropskog ministra finansija. I kao kruna Makronovih planova je ideja da sadašnji evropski stabilizacioni mehanizam preraste u Evropski monetarni fond.
Zašto je Angela Merkel dosad bila uzdržana u izjavama o Makronovim planovima. Pre svega zbog neskrivenog straha u Berlinu da bi najskuplju cenu za sve Makronove reformske planove morala da plati Nemačka. Demohrišćani kancelarke Merkel već su je otvoreno upozorili da neće prihvata obavezu da Nemačka najviše finansira reforme EU. Merkelova je opomenuta i da „previše popušta Makronu” za koga nemački mediji kažu kako pokušava da se nametne kao novi lider Evrope.
U svakom slučaju predstoji teško „rvanje” Nemačke i Francuske oko planova za reformu EU. Do samita u junu preostalo je još malo vremena i biće veoma zanimljivo videti šta će to Nemačka i Francuska, zajednički, ponuditi kao reformski paket. Zasad jedina konkretna prognoza stiže od evroskeptika koji zadovoljno kažu:“Nemačka možda nema snage da u Uniji progura sve svoje želje ali je dosad uvek uspevala da spreči odluke koje nisu po njenom ukusu”.
ETA ide u istoriju: Vest je kratka ali upečatljivo o govori o evropskoj istoriji. ETA, baskijska separatistička organizacija – po definiciji SAD i EU reč je o terorističkoj organizaciji – najavila je svoje raspuštanje i prestanak postojanja. U pismu dostavljenom jednom listu u Baskiji ETA je saopštila da će prestati da postoji u prvoj nedelji maja.
„Zbog grešaka i pogrešnih odluka ETA je izazvala žrtve među osobama koje nisu direktno bile uključene u konflikt (borbu za nezavisnost Baskije) zbog kojih najdublje žalimo”, kaže se, između ostalog u pismu koji je objavio baskijski dnevnik „Gara”. „Baskijski narod je mnogo patio zbog naše oružane borbe zbog čega molimo za oproštaj”.
Organizacija ETA – Baskijska domovina i sloboda – osnovana je 1959. godine s ciljem da se bori za nezavisnost Baskije od Španije. Prve oružane akcije izvedene su već 1960. a njeni pripadnici su akcije izvodili u Španiji i Francuskoj.
Prema nepotpunim podacima u atentatima koje je organizovala ETA poginulo je najmanje 829 ljudi. Posebno je ETA bila aktivna u poslednje dve decenije 20. veka kada su izvedeni mnogobrojni napadi na pripadnike španske vojske i policije u kojima su, ipak, najviše stradali civili. U martu 2006. godine ETA je objavila prekid vatre a pet godina kasnije potpuni prekid svoje oružane aktivnosti.
Vlada u Madridu je pozdravila najavu ETA o prestanku postojanja ove organizacije.
„Ovo je dokaz da je Španija jaka pravna država”, kaže u saopštenju španske vlade. „ Mi smo pobedili ETA oružjem demokratije”.
Zanimljivo je da je ETA 2008. godine zatražila nezavisnosti Baskije od Španije pozivajući se na primer Kosova.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
