ЕУ између Берлина и Париза

Пред Унијом у овом тренутку стоје три озбиљна задатка: да сачува економску стабилност, ојача своју спољнополитичку позицију и продуби унутрашњу интеграцију. И сад се поставља питање како реформисати ЕУ у овим областима а тиме јој заправо продужити живот.

Француска и Немачка одавно су се сложиле да „треба ојачати Европу” али су данас на поприлично различитим позицијама. Француски председник већ је обелоданио своје планове, немачка канцеларка је, на другој страни, „потрошила” пола године покушавајући да формира нову владу и углавном се начелно изјашњавала о Макроновим предлозима.

Шта је заправо предложио Макрон? Француски председник тражи бољу заштиту спољних граница Уније, јединствену спољну и миграциону политику. Када је реч о економији Макрон би желео да Унија обезбеди што више новца за инвестиције, предлаже чак и заједничког, европског министра финансија. И као круна Макронових планова је идеја да садашњи европски стабилизациони механизам прерасте у Европски монетарни фонд.

Зашто је Ангела Меркел досад била уздржана у изјавама о Макроновим плановима. Пре свега због нескривеног страха у Берлину да би најскупљу цену за све Макронове реформске планове морала да плати Немачка. Демохришћани канцеларке Меркел већ су је отворено упозорили да неће прихвата обавезу да Немачка највише финансира реформе ЕУ. Меркелова је опоменута и да „превише попушта Макрону” за кога немачки медији кажу како покушава да се наметне као нови лидер Европе.

У сваком случају предстоји тешко „рвање” Немачке и Француске око планова за реформу ЕУ. До самита у јуну преостало је још мало времена и биће веома занимљиво видети шта ће то Немачка и Француска, заједнички, понудити као реформски пакет. Засад једина конкретна прогноза стиже од евроскептика који задовољно кажу:“Немачка можда нема снаге да у Унији прогура све своје жеље али је досад увек успевала да спречи одлуке које нису по њеном укусу”.

ЕТА иде у историју: Вест је кратка али упечатљиво о говори о европској историји. ЕТА, баскијска сепаратистичка организација – по дефиницији САД и ЕУ реч је о терористичкој организацији – најавила је своје распуштање и престанак постојања. У писму достављеном једном листу у Баскији ЕТА је саопштила да ће престати да постоји у првој недељи маја.

„Због грешака и погрешних одлука ЕТА је изазвала жртве међу особама које нису директно биле укључене у конфликт (борбу за независност Баскије) због којих најдубље жалимо”, каже се, између осталог у писму који је објавио баскијски дневник „Гара”. „Баскијски народ је много патио због наше оружане борбе због чега молимо за опроштај”.

Организација ЕТА – Баскијска домовина и слобода – основана је 1959. године с циљем да се бори за независност Баскије од Шпаније. Прве оружане акције изведене су већ 1960. а њени припадници су акције изводили у Шпанији и Француској.

Према непотпуним подацима у атентатима које је организовала ЕТА погинуло је најмање 829 људи. Посебно је ЕТА била активна у последње две деценије 20. века када су изведени многобројни напади на припаднике шпанске војске и полиције у којима су, ипак, највише страдали цивили. У марту 2006. године ЕТА је објавила прекид ватре а пет година касније потпуни прекид своје оружане активности.

Влада у Мадриду је поздравила најаву ЕТА о престанку постојања ове организације.

„Ово је доказ да је Шпанија јака правна држава”, каже у саопштењу шпанске владе. „ Ми смо победили ЕТА оружјем демократије”.

Занимљиво је да је ЕТА 2008. године затражила независности Баскије од Шпаније позивајући се на пример Косова.