Kastrov politički sin
Adios komandante Kubanci su prvo kazali Fidelu Kastru, koji je preminuo pre dve godine, a sada je došlo vreme da se oproste i od drugog revolucionara, Raula Kastra, koji je ove nedelje sišao s funkcije šefa države i predao vlast svom dosadašnjem potpredsedniku.
Od uvođenja socijalizma 1959, ovo je prvi put da ostrvom ne upravlja politička dinastija koju su proslavila dva brata. Prvi predsednik u eri posle Kastrovih postao je Migel Dijaz-Kanel, rođen godinu dana posle kubanske revolucije. Smena generacija ne znači nužno i druge promene jer se od novog lidera ne očekuje da će odmah ukinuti jednopartijski sistem, uvesti tržišnu ekonomiju ili vidno popraviti odnose sa SAD. On je podvukao da neće biti političke tranzicije niti povratka kapitalizma. Došao je na vlast uz podršku Raula Kastra, koji ga je lično izabrao i pripremao za ulogu naslednika.
Decenijama se kalio u partiji. Kao inženjer elektrotehnike, postao je predsednik komunističke omladine i napredovao do prvog čoveka stranke u oblasti Vilja Klara. Tamo ga opisuju kao skromnog funkcionera koji je na posao dolazio biciklom i iskreno se zanimao za građane. Upamćen je po iznenadnim kontrolama državnih preduzeća ne bi li stao na rep korupciji.
Pripadnici manjinske seksualne orijentacije sećaju ga se i po podršci koju im je pružao i dok se u partiji s podozrenjem gledalo na homoseksualnost. Na svečanosti koje je priređivao kulturni centar LGBT zajednice odvodio je čak i svoju decu. Moglo je da mu se zameri i što je nosio dugu kosu i slušao „Bitlse”, tada prokužene kao proizvod kapitalističke dekadencije, ali je on, ipak, i dalje napredovao. Nikad nije skretao previše pažnje na sebe da stara garda ne bi pomislila da je isuviše ambiciozan na njenu štetu, ali se istakao dovoljno da ga primete i pozovu u politbiro. S prelaskom u Havanu, postao je ministar za visoko obrazovanje i kasnije potpredsednik države.
Potomak je imigranata iz španske oblasti Asturije. Bio je oženjen stomatološkinjom s kojom je dobio dvoje dece, danas je u braku s drugom suprugom, univerzitetskom profesorkom.
Lakše drži korak s modernim vremenom od generacije koja silazi sa scene, a koja je s Čeom Gevarom svrgavala režim diktatora Fulhensija Batiste. Ne odvaja se od tabličnog računara i jedan je od retkih zvaničnika koji imaju profil na „Fejsbuku”. Ipak, o Americi i dalje govori kao o imperiji protiv koje se treba boriti, a o pojedinim evropskim ambasadama kao o mestima gde se kuje zavera protiv kubanske revolucije. Zemlja se neće odjednom promeniti samo zato što se nijedan Kastro ne nalazi na čelu države, ali će Dijaz-Kanel verovatno nastaviti da primenjuje reforme koje je započeo njegov politički otac: prihvatanje malog privatnog biznisa, otvaranje za strane investicije i delimično poboljšanje odnosa sa SAD. Tome će doprineti i činjenica da Kuba više ne može da računa na raniju izdašnu pomoć koju joj je slala Venecuela, sada i sama u velikoj krizi.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
